2) Toaletna papirologija – Postoji jedno mesto u našim domovima za koje se kaže da ga i ’’car posećuje peške’’. Bez obzira koliko izbegavali deskripcije onoga što se tamo dešava, činjenica je da svako od nas značajan deo života ostavi na klozetskoj šolji. Neki to gledaju da odrade što brže, a neki u tome istinski uživaju. Poznajem neke ljude kojima je sedenje na wc šolji najdraži deo dana. Jedino tamo su sami, opušteni, i vladaju situacijom. Što se pisca ovih redova tiče, moglo bi se reći da spada u poštovaoce opisanog sedišta nad rupom, iz jednog razloga – njemu duguje barem polovinu svoje ukupne pismenosti i erudicije. Svako ko baštini policu sa knjigama i časopisima u kupatilu znaće o čemu govorim. Onim drugima ne bih dodatno objašnjavao, iz razloga elementarne pristojnosti. Elem, pitate se zašto uopšte čitate ovaj uvod. Zato što se čoveku koji uživa sedeći na fekalnom usisivaču može desiti jedan od najdrskijih malera koji se uopšte mogu zamisliti.
Žureći kući epski ste se namučili. Trpeti tu lavinu iz stomaka mučan je posao. Jedva čekate da uletite u svoje kupatilo, to vaše jedino carstvo intimne slobode, i sednete na šolju. Najzad, tako i biva. Obaviste posao. Blaženog osmeha, uživajući u hormonu sreće koji vam prožima telo, posežete rukom prema toalet papiru. Međutim, ruka ne napipava ništa osim lepljivog kartonskog valjka sa koga visi patrljak potrošenog papira. Obuzima vas panika i unezvereno streljate očima po kupatilu tražeći zalihu papira. Ali… Zalihe nema. Bes čoveka koji je prinuđen da neočišćen ustane sa wc šolje može se jedino porediti sa besom pregladnelog tasmanijskog đavola i stoga ova scena zauzima visoku drugu poziciju.
