Lažemo o tome zašto smo lagali. I to nije zbog toga da bismo zaštitili partnerova osećanja ili zato što on ne bi mogao da se “nosi sa istinom”. Razlog je i dalje u vezi sa prethodnom stavkom.
Da ponovim još jednom. Svi lažemo. Lažemo jer nešto jako želimo, a plašimo se da istinom to isto nećemo dobiti! Zašto ne bismo “rizikovali” istinom? Istina može biti teži i bolniji put, ali bar ostajete čisti i pouzdani. Laži su nekada poput brzog rešenja, ali se brzo i navikavamo na “lakši put”, i stičemo naviku sitnog laganja, a laži su laži, bile sitne ili velike, iz “dobre” ili loše namere, čine nas lažljivcima i prevarantima, i u krajnjem slučaju, kukavicama.
“Volim te” može biti izraz osećanja osobe koja voli, ali to se često ne prevodi u ljubavna dela koja voljenoj osobi ukazuju da je zaista voljena. Voljena osoba zato često ni ne primećuje, a kamoli ceni to što je voljena.
To što nekog volimo ne znači i da znamo kako tu ljubav da pokažemo voljenoj osobi.
Neko je rekao: “Ako te neko ne voli na način na koji bi to to hteo/la,ne znači da te ne voli svom dušom.” Međutim, zaslepljeni sopstvenim emotivnim željama, često ne možemo prepoznati “ljubavne signale” naših partnera. Imajte u vidu da ne mogu ni oni prepoznati naše, osim u slučaju kada se radi o odnosu dvoje vidovnjaka, koji mogu jedno drugom čitati misli. Dakle – komunicirajte! Jasno i glasno. Naučite jezik ljubavi kojim govori vaš partner. To govori o kvalitetu i stabilnosti vašeg odnosa.
Ana Krkeljić je večita studentkinja života. Budistkinja. Feministkinja. Sanjarka koja se nikada ne budi, jer misli da je najbudnija dok sanja. Misija joj je da vrati veru u duhovnost svakodnevnog života. Voli ljude zato što ih razume, a razume ih zato što ih voli.
