Kvalitet vida je jedan od faktora koji u najvećoj meri utiču na kvalitet života svakog od nas. Neki oblik očnog oboljenja koje može da značajnije utiče na vid pogađa jednu od šest osoba starijih od 45 godina. Taj rizik se značajno povećava sa godinama.
Preduzimanje preventivnih mera ili pravovremeno javljanje oftalmologu pri primećivanju nekih simptoma može da spreči ili ublaži posledice najčešćih očnih bolesti.
Saveti za zaštitu vida
1. Saznajte da li ste pod povećanim rizikom za nastanak nekih očnih bolesti. Da li je neko u porodici imao glaukom? Da li se neko lečio od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili povišenih masnoća? Da li imate više od 65 godina? Određene očne bolesti, kao što je glaukom ili katarakta, imaju tendenciju da se javljaju kod bližih srodnika. Sistemske bolesti, kao što je arterijska hipertenzija ili hiperlipidemija (povišene masnoće), imaju negativne efekte na krvne sudove u celom organizmu, pa tako i na krvne sudove koji se nalaze na očnom dnu. Posle 65. godine se kao posledica starenja češće javljaju degenerativne promene na očnom dnu, pogotovo u žutoj mrlji, delu mrežnjače zaduženom za jasan vid.
2. Idite na redovne godišnje sistemske preglede i proverite krvni pritisak, nivo šećera i masnoće u krvi. Kao što je gore navedeno, povišen krvni pritisak, dijabetes i masnoće mogu u velikoj meri da dovedu do promena na oku, pogotovo na očnom dnu, i do oštećenja vida.
Preduzimanje preventivnih mera ili pravovremeno javljanje oftalmologu pri primećivanju nekih simptoma može da spreči ili ublaži posledice najčešćih očnih bolesti
3. Idite na redovne oftalmološke preglede. Ukoliko nikad niste bili na oftalmološkom pregledu, veoma je važno da kad primetite da vam oko 45. godine zatrebaju naočare za blizinu uradite kompletan oftalmološki pregled. To je idealna prilika da proverite očni pritisak i stanje na očnom dnu kako bi se na vreme otkrile bolesti koje mogu značajno da oštete vid, pre svega glaukom. Ukoliko na pregledu sve bude u redu, preporučuju se redovni oftalmološki pregledi na bar dve godine. Ukoliko imate visoku kratkovidost (preko -6D), veoma je važno da svake godine idete na pregled očnog dna.
4. Na vreme primetite simptome i promene u vidu. Ukoliko primetite da slabije vidite ili primetite druge simptome kao što su zamagljen vid, prisustvo “mušica” ili drugih zamućenja i ispada u vidnom polju, “sevanje” u oku, duple slike, otežano čitanje, crvenilo ili bol u predelu oka, odmah se javite svom oftalmologu.
5. Zaštite svoje oči od UV zračenja. UV zračenje dovodi do oksidativnog oštećenja pre svega očnog sočiva i može dovesti do nastanka katarakte. Takođe može dovesti do oštećenja žute mrlje i ukoliko je veoma jako, i do akutnog oštećenja rožnjače (pri boravku na moru i planinama).
6. Odgavarajući režim ishrane. Namirnice bogate antioksidansima usporavaju i sprečavaju nastanak katarakte, kao i nastanak i progresiju degenerativnih promena u žutoj mrlji. Antioksidansa ima u voću kao što su borovnice, pomorandže, suve šljive, jagode, trešnje; od povrća najviše antioksidansa sadrže spanać, zelena salata, brokoli, kelj. Omega 3 nezasićene masne kiseline povoljno deluju na žutu mrlju i usporavaju degenerativne promene u njoj, takođe otklanjaju ili ublažavaju simptome suvog oka i blefaritisa (hroničnog zapaljenja kapaka).
7. Nemojte pušiti. Pored negativnog uticaja na krvne sudove u celom organizmu, pa i na krvne sudove na očnom dnu, dokazano je da pušenje značajno ubrzava degenerativne promene u žutoj mrlji.
Izvor: Očna bolnica Profesional
