Uživanje u tišini je redak luksuz u svakodnevnom urbanom životu – oko nas su neprekidno zvuci koje uglavnom više i ne primećujemo. Naše elektronske sprave stalno zuje i oglašavaju se, zvuk klime, kulera, frižidera, zvuci iz komšiluka, glasovi, koraci, stalan prigušen huk saobraćaja, televizor koji je uključen, iako ne obraćamo pažnju, zvuk kuckanja po tastaturi… Ako smo posebno osetljivi na zvuke i imamo lak san, naučili smo da tamponiramo noćne zvuke koristeći čepiće za uši i napravimo sebi potpuniju tamu povezom za oči. Dragoceno je i blagotvorno da povremeno promenimo atmosferu i da slušamo neke druge zvuke – one koji doleze iz prirode i nisu deo našeg svakodnevnog okruženja. Zato šum vetra u granama drveća, žubor potoka, šum talasa i cvrkut ptica na nas deluju tako opuštajuće, očaravajuće i osvežavajuće. Muzika za opuštanje i meditaciju često sadrži zvuke prirode, koji nam pomažu da se isključimo iz okruženja i uronimo duboko u sebe.
Najteže je postići tu unutrašnju tišinu, zaustaviti ili makar prigušiti misli koje nas stalno opsedaju i stvaraju specifičnu buku unutar naših glava, koja nam ponekad ne dozvoljava da se dovoljno opustimo da bismo mogli da zaspimo. Kažemo da ne možemo da isključimo mozak i da nam misli ne dozvoljavaju da se opustimo i to je baš tako, tražimo unutrašnji mir, a prvo treba da potražimo i pronađemo tišinu.
