Iskustvo nam govori da možemo biti veoma bliski sa osobama prema kojima nemamo seksualnih afiniteta. Često se pitamo zašto su nam prijateljstva bolja i lakša od partnerskih odnosa i zaključujemo da je to zato što nema seksa, da komplikuje stvari.
Sa seksualnim partnerima, ništa nije jednostavno.
Stupajući na teren telesne intime, ulazimo u tamni vilajet, ne znajući šta kriju pećine obostranih očekivanja, mračne šume skrivenih poriva, potreba za kompenzacijom, samopotvrđivanjem i dokazivanjem, koje nemaju nikakve veze sa ljubavlju i bliskošću.
Naročito nemaju veze sa ljubavlju i bliskošću prema samom sebi, iako ističu baš iz te potrebe – da volimo sebe i povežemo se sa sobom.
Tragajući za delovima sebe koje ne poznajemo, grešimo u potrazi. Jer pronalazimo samo potvrdu da i dalje nema tog nečeg što nam je toliko važno. Ostajemo uskraćeni, nezadovljni, nemirni, sa nelagodom u stomaku i željom da se fizički udaljimo od onog sa kim smo upravo podelili najveću prisnost.
Veze su komplikovane zato što je seksualnost komplikovana.
U vezu je donosimo upakovanu u mnoštvo paketa, udenutu poput ukrasnih vrećica sa lavandom među slojeve emotivne labilnosti, manjkavosti karaktera, strahove, uskraćenosti, osećanja krivice, neadekvatnosti i neprihvaćenosti, nasleđenih predrasuda i nametnutih vrednosti.
Nudimo svoje telo, toplo, podatno, drhtavo, privijamo ga uz telo partnera u čvrstom zagrljaju, u raskalašnom podavanju, u nežnom milovanju i zadihanom smirivanju.
Da li za to vreme moramo da ignorišemo onaj glasić koji protestuje odnekud, iz neke hladne pećine tamnog vilajeta? Da li mu dobacujemo ljutito da ućuti, da nam ne kvari uživanje? Da li se naljutimo na taj glasić kad iznad sebe ugledamo lice sa grimasom koja nam je odbojna, a u sebi pritisak od koga se trgnemo i ustuknemo. I kažemo ništa, ništa, ako je partner nešto primetio, čvrsto zažmurimo i nastavimo dalje, rešeni da iz znojavog klinča dobijemo najbolje što možemo. Da zaboravimo sebe na trenutak i izgubimo se u orgazmičnom vrtlogu, da omekšamo sebe zadovoljstvom, tako da osećamo bliskost i prijatnost, da se povežemo sa nekim, ko nam u suštini smeta da se povežemo sa sobom.
Užasno je ljubiti nekoga koga ne volimo. Još je gore ako to radimo zato što mislimo da je to ono što treba da radimo. Da se bavimo seksom zbog zdravlja, da ne budemo sami, da se ogrebemo za malo nežnosti i bliskosti, na način na koji nam mentalno zaostalo društvo savetuje da treba da radimo. Seks je obezvređen, a bliskost neostvariva. Od povezanosti se beži. Zato što svi cimamo sve one pakete jada i nesvesti, privlačno namirisane lavandom seksualnosti.
Odjebite sve što znate i počnite da slušate onaj glas iz tamnog vilajeta. Ako usred seksa shvatite da vam se ne sviđa to što radite, prestanite. Rizikujte da ispadnete nekulturni, nenormalni i neko ko neće primiti sledeći poziv od osobe koja mu se ionako ne dopada.
Što više poznajete, poštujete i volite sebe u ostalim segmentima života, ostvarivaćete kvalitetnije intimne kontakte, u kojima imate šta da razmenite sa osobama koje žele isto što i vi i koje ne koriste seks kao zamenu za nežnost i bliskost, nego kao način da prodube komunikaciju, da se povežu i još više uživaju.
Seks ne sme da služi da ukrasi inače neprivlačan sadržaj.
Jer je seksualnost deo sadržaja, individualna, autentična, vredna pažnje, poštovanja i kreativne realizacije.
Izvor fotografija: pinterest.com
