Savremeno društvo, emancipacija, propagiranje seksualne slobode, redefinisanje pojmova muževnosti i ženstvenosti, materinstvo kao izbor – trebalo bi da izjednači naša prava i obaveze, da nas približi u deljenju odgovornosti, jednako kao i u deljenju zadovoljstva – nas, suprotne polove. Ali, jaka je pećina u nama. Sudeći po rezultatima naučnih istraživanja, još smo primitivniji nego što verujemo da jesmo. Izbor partnera nam određuju feromoni, nastojimo da stvorimo organske veze (pa je među parovima utvrđen ogroman procenat DNK podudarnosti, na nivou rodbinskih veza u trećem i četvrtom kolenu) i da osiguramo ono što priroda od nas traži – produžetak vrste.
Sve što mi uplićemo u tu prostu priču, sva romantika, srodnost duša, bezuslovna ljubav, kompatibilnost, partnerstvo, komunikacija, tolerancija, zdravi kompromisi – sve to nema veze sa prirodom. Nju ne zanima da li ćemo se svakodnevno svađati i ubijati od batina, ako nas feromoni nagone da se parimo. Civilizovani partnerski odnosi, negovanje naklonosti, nesebičnosti, nežnosti i pozitivnih emocija – to je upliv ženskog principa, kome je u prirodi da obuzdava i kanališe muški princim, koji bi da se bije, da riče i udara se u grudi i da se pari sa svim ženkama iz čopora, da razara sve što mu je na putu kad je gladan i besan (frustriran) i da nije snažnog ženskog principa, svet ne bi bio samo upola u rasulu, ratovima, katastrofama, nasilju i zlu – bio bi ceo progutan, a to mu i dalje preti. Jedan nalet destrukcije muškog principa nanosi povrede ovom svetu, koje ženski princip posle decenijama i vekovima mora da neguje i oporavlja. Destrukcija je brža i efikasnija od isceljenja i stvaranja. Muški princip je opasan i treba ga držati na lancu.
