Različite kulture podržavaju različitu frustrirajuću, idiotsku, pa i monstruoznu seksualnu praksu. Znate za ono neko pleme u kome se devojčicama odstranjuje klitoris, pa se onda uče da se zadovolje tako što se trljaju prevlačenjem grubih krpa? To je prilično užasno, ali negde, eto, uobičajeno. Sa svim seksualnim zaostalostima i neslobodama, usko je povezana religija, uže nego socijalni okviri.
Hrišćanska kultura satanizuje seks, anatemiše seksualnu slobodu i nameće ograničenja kojih nismo ni svesni, jednostavno ih pokupimo nasleđem. Podržavajući moralne dileme, hrišćanstvo je odavno širom otvorilo vrata svim mogućim frustracijama i perverzijama i utrlo put svim modernim seksualnim problemima i mitovima.
Nepriznavanje neposredne povezanosti bića i seksualnosti nameće potrebu za pronalaženjem linka, bajpasa, putem koga ćemo ostvariti zadovoljstvo.
Barem nam je danas jasno da imamo pravo na seksualno zadovoljstvo, iako nam nije jasno da ne treba da ga postižemo, nego samo da ga osetimo, da se prepustimo i otvorimo podsvesne brane i barijere.
Otuda istraživanja, saveti, priručnici, terapije – koje nas uglavnom upućuju u rudnik ili na Himalaje.
Ne morate kopati u znoju i pomrčini u potrazi za svetlucavim kamenčićem orgazma, niti se mučno uspinjati dok ne osvojite Himalaje
Upornost, praksa, rad, trud, bilo da kopate u tunelu ili se pentrate uvis po razređenom vazduhu, naučiće vas da svršite nekako.
