Kad smo same, u poziciji smo da tragamo za odgovarajućim partnerom makar zbog seksa, ili da pristajemo na ono što se nudi. I to je jasna pozicija. Ali i kad smo u vezi, često pristajemo na seks zbog partnera i učestvujemo u seksu koji nismo želele. Zašto nam se isto hvata, bilo da smo same ili u vezi? Kako da se pomaknemo iz pozicije pristajanja i da uvek imamo samo seks koji želimo? Ili, kako da prihvatimo da nam je pozicija takva kakva je i da ponuđeni seks uzmemo i upotrebimo baš kao onaj koji najviše želimo?
Kao žene, mi dajemo seks. Pristajemo na njega u svakom slučaju. Čak i kad ga priželjkujemo, od nas se očekuje da ne pristanemo pre nego što dobro razmislimo, ili pre nego što se uverimo da onaj ko nam nudi seks neće misliti da smo olako pristale. Zadati okvir je teško prekoračiti. Rizikujemo da budemo shvaćene i tretirane kao lake žene. Kad preuzmemo inicijativu, opet se krećemo u utvrđenim okvirima, jer onda treba da budemo zavodnice i da navedemo muškarca da nas poželi, da ga očaramo i privučemo, tako da mu druga ne pada na pamet, da se zaljubi i da nam pripadne – i da to izvedemo tako da on misli kako je imao sreće što nas je osvojio.
