Ako smo u vezi, moraćemo malo više da se potrudimo, da izmenimo ugovor pod kojim smo započele vezu. Onaj nepisani, sa snagom zakona. Ako uskraćujemo partneru ono na šta je navikao, uvredićemo ga i zbuniti. Moraćemo da preradimo taj ugovor i moraćemo da privolimo partnera da to obavimo zajedno. Ili više nećemo biti zajedno. Moramo imati pravo da odbijemo seks, a da naš partner ne misli da odbijamo njega, da ga ne volimo i da smo ljute. I moramo imati pravo da imamo baš onakav seks kakav želimo. Ali onda moramo to pravo priznati i partneru, a onda možda doživimo da nas odbije baš kad najviše želimo. Rizikujmo. Tu je jedino ego na gubitku, a gde ego gubi igru, srce je dobija.
Postoji i sasvim razuman izbor. Da prihvatimo seks koji nam se nudi, onda kad ta ponuda deluje dovoljno prihvatljivo i da se predamo i angažujemo sa energijom rezervisanom za seks koji želimo, a to je verovatno onaj ljubavni. Ništa nas ne sprečava da budemo zaljubljene svaki put kad se ogolimo za dodir kože o kožu.
Nema ovde lakih opcija i jednostavnih izbora. Radi se samo o tome da uvek budemo ono što jesmo, a to je najveći izazov za svaki odnos, pa čak i za potrošni seks sa jednokratnim saigračem.
