Da, sve se promenilo. Nešto na bolje, a nešto ne. Ne mogu da kažem da je najbolji seks ostao u prošlom veku, ali najbolji muškarci jesu. Oni su se poženili svojim dugogodišnjim devojkama, a neki od njih su se razveli i opet oženili – ide život, a odgovornost raste. Pitanje odgovornosti se postavljalo i u krevetu, a seks je bio nerazdvojan deo odnosa među ljudima. Bio je manje potrošan i manje pornografski – kao da je dostupnost informacija učinila zloupotrebu seksa legitimnom. Zajedno sa ljudskim vrednostima, devalvirali su i muško ženski odnosi i pristup seksu. Danas je jeftino ono što je osamdesetih bilo dragoceno.
Kres šema
Nije postojala. Bilo je nekulturno i neprosvećeno posmatrati nekog samo kao seksualnu igračku. Devojke su se stidele kad bi uletele u vezu sa nekim ko im je naprosto bio mnogo sladak, za na jastuk i među čaršave, ali nikako za u društvo. Kategorija “nije za u bioskop” označavala je fizičku vrednost veze, koja nema nikakvu šansu da postane partnerski odnos, ali ipak zahteva odnos – poštovanje i kontinuitet.
Momci i devojke istog nivoa, koji su se rado “vodili u bioskop” i u krevet, ali bez onog neophodnog emotivnog žara, bili su intimni prijatelji i takve veze su umele da potraju. Danas je to prosto kres šema. Neko ko se odaziva na poziv i prema kome posle ne morate biti ljubazni i na koga ne mislite dok se ne setite da vam fali malo razonode.
