Mirišete čak do petog stola od vašeg; Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) svira najskuplje note po vašem telu. Nagrizate usnu u znak da Vam se neko od nas utučenih muškaraca dopada. Najednom gorite iznutra, najeda Vas želja da stišate fiziološku potrebu. Ispravljate kičmu kako biste naglasili dve čvrste dojke. Širite već nesvesno butine. Zarili ste pogled u Vaš plen. Primećeni ste. I on Vas smatra plenom.
I srešćete se za sat ili dva, dve krvoločne životinje, gadne i prizvane mirisom penetracije. Dva tela pribijena uz zid, vaša leva noga ležerno povišena, pridržava je snažna muška ruka. Vrisak!
Pušite Crveni Marlboro, Gospođice. Još Vam rane nisu srasle. Smejete se sopstvenoj nesreći. U srcu Vam leži mrtav čovek koga ste voleli. Povlačite dim. Lažete sebe. Tražite u ovoj mišijoj rupi ljubav. Na kraju ćete ipak samo dobiti nabubreli ud. Jer niko ranjen od ljubavi nije ljubav našao dok još liže rane.
Izvor fotografija: burnasone.org
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
