Moj superstar misli da je mnogo važan i baš wow. Ponekad se čak i krije od paparaca; valjda ga zato nikad nisu ni fotkali. Ipak, pop je, priznajem mu. Svi ga znaju, klinke odlepljuju, muškarci ga pljuju, visi na plakatima, daje intervjue, njegov ego raste.
Imamo i prošlost. (A ribe obožavaju da “imaju prošlost”. Sad bi “imati prošlost sa nekim” mogla da postane zvanična sintagmatska kategorija u kakvom rečniku, posle koje bi usledilo: jedinstven trenutak kad tip ribu nije iskulirao; značajan jer riba ima o čemu da priča s drugaricama na kafi.) Naša prošlost je slučajna. Nismo ni znali da smo joj dodirne tačke. Zapravo naša prošlost ima nas, a ne mi nju. Ja se rodim i živim u jednom gradu u jednoj zgradi. On se rodi i živi u istom tom gradu, ali detinjstvo provodi u drugom. Ja dođem u taj drugi grad, u deo u kome on provodi detinjstvo, on dođe u zgradu iz koje sam ja otišla. Njegov pas postaje pas ljudi koji žive pored mene.
Ja se nađem u istoj toj zgradi dvadeset dve godine kasnije. Gola. Pre te nagosti postojali su sati razgovora koji su u tim godinama predstavljali obavezan preduslov obnaženosti. Ipak, vraćala sam se u zagrljaj ispunjen osećanjima. U zagrljaj koji me je čvrstinom očvrsnuo. Kada bi me previše stegao, opet sam odlazila u zgradu da budem gola. Niko nije znao. Ništa mi nije značilo da bilo ko zna za mog superstara. Meni je bilo udobno i kul. Bilo je super. A onda je superstar počeo da se pojavljuje pred očima i kada sam gola u zagrljaju. To uopšte nije bilo kul. Zagrljaj je počeo da se ruši, a obnaženost nije bila dovoljno ubedljiva da bih joj se predala. Superstar je postajao sve stariji. A ja sam reagovala na sve što je imalo i dodira sa starinom. Superstar je počeo da bude starac i u trenucima u kojima to nije trebalo. I što je više bio star, bio mi je sve manje super. Zahvatio ga pop.
"I naravno, super mi je seks."
U svojoj suštini, pristojno odgojen, moj superstar poseduje i te kakvu čovečnost. Ipak, on neguje pop. Smešno je kada čujem druge ribe kako ga prezrivo komentarišu, a znam da je to samo zato što ih je brutalno o’ladio. I što mu svako drugi pomene ime. Smešno je kad se frlja poznatim imenima koja meni ništa ne znače. Čak ih i ne vezujem za stvarne osobe. Ne znam ko su. Smešno je kad ispucava cifre bankovnog računa, jer meni same za sebe ništa ne govore.
A ni ne zna koliko je seksi kad me poljubi u čelo i koliko je kul njegov zaštitnički stav prema sestri. Ne može da pretpostavi koliko cenim osam godina rada pre uspeha. I kolko je vau što je uspeo bez imena i bez love. Sa željom i žarom. Njegova energija je star. Njegova narandžasta boja i porodične fotke iznad klavira. Njegov dečački smeh na naše detinje budalesanje i glupa pitanja iz gramatike.
Još ne priznajem seks sa superstarom. Ne priznajem mu ni ime. “Mislim da sam čula za njega, al’ ne znam tačno ko je.” Moj superstar misli da je meni super što je on superstar, a ni ne zna da je meni u svemu tome super upravo ono što ga ne čini starom.
I naravno, super mi je seks.
Vana Vi – Miris divlje trešnje je podseća na blud.
