Čovek koji će postati poznat kao jedan od najvećih hroničara američkih seksualnih iskustava, rođen je u Hoboukenu, Nju Džersi, 1894. godine. Otac je celu porodicu vodio u crkvu svakom prilikom, a nedelja je bila posvećena molitvi i malo čemu drugom. A ipak, to je bio dom u kome je odrastao najveći seksualni revolucionar, čovek koji se izborio za seksualnu slobodu, kako muškaraca, tako i žena, bilo da su hetero ili homoseksualnog opredeljenja.
A tek smo ga upoznali, šta sve tek sledi
Dok je odrastao, Kinsi je zapravo imao veoma malo kontakta sa suprotnim polom. Budući da dolazi iz aseksualne porodice, i da se veoma ozbiljno posvećivao učenju i studijama, nedostatak seksualnih iskustava ga je psihički veoma pogodio. Veoma su ga zanimale entologija i zoologija, a na jednom pikniku zoologa upoznao je svoju buduću ženu – Klaru Mekmilan (Clara McMillan). U početku je bilo problema pošto su oboje bili veoma seksualno neiskusni, ali Kinsi je bio odlučan u nameri da sa Klarom bude u braku gde bi oboje bili jednaki u svim aspektima, pa i u seksualnom. U to vreme je glavni savet mladima koji bi se susreli sa seksualnim poteškoćama bio da se okrenu uzdržavanju i samokontroli. Kinsi je verovao da je seks nešto dobro i da nesputano seksualno zadovoljstvo mora biti ključ srećnog braka i “lepak” koji održava ljudska društva. Ovo ne treba pogrešno shvatiti, jer se zna da su se njih dvoje iskreno voleli. Osnovao je “Kinsijev institut za seksualno, polno i reproduktivno istraživanje” (The Kinsey Institute for Research in Sex, Gender and Reproduction), i tu počinje njegova priča.
Kinsi sa jednim od nekoliko hiljada ispitanika
Kinsi je napisao dve knjige o ljudskoj seksualnosti, po jednu o muškarcima i ženama, popularno poznatije kao “Kinsijevi izveštaji”. U svakoj od grupa se nalazilo između pet i šest hiljada ispitanika. Istraživanje, koje su vršili veoma stručni ispitanici, obuhvatalo je detaljne intervjue od nekoliko stotina pitanja. Ali zamiljivo je da je Kinsi išao dotle da je, zarad svojih testova, posmatrao i sam učestvovao u seksualnim aktivnostima i ohrabrivao svoje saradnike da učine isto, naravno, dok god su se osećali prijatno. Bilo mu je veoma važno da dođe do objektivno tačnih rezultata o seksu, koji bi koristili čitaocima bez obzira na njihove moralne vrednosti, pa je ispitivanju morao da pristupi sa naučne strane, ne obazirući se na tabue i kulturološke granice koje su bile veoma ograničavajuće. Takav eksperiment bi verovatno izazvao veliku polemiku danas, a Kinsi je to uradio pre otprilike šezdeset godina.
Pitanja su obuhvatala sve – od masturbacije i orgazama, hetero i homoseksualnih odnosa, do seksa sa raznim vrstama životinja. Jedan deo podataka je čak dobavljen ispitujući zatvorenike, kao i osobe koje su imale istoriju odnosa sa decom (pedofile), što su mnogi osuđivali, ali je Kinsi prosto hteo da prouči ljudsku seksualnost do tančina, ne obazirući se na osude i kritike, jer on je u eksperimentima seks posmatrao kao naučnik, i ništa više. Ta činjenica je veoma impresivna, pošto niko drugi pre njega nije postigao ništa slično, a priznaćete, tako nešto nije nimalo lako izvesti.
"Kinsijev izveštaj" i vaša (jedinstvena) žena
Kada su objavljene ove dve knjige su šokirale javnost, jer potpuno negiraju tabue i konvencionalna uverenja o seksu. Naravno, odmah su postale kontroverzne i senzacionalne. Mnogi su pokušali da ospore Kinsijevo istraživanje, ali nikada to nisu zaista i uspeli. Rezultati su bili šokantni: čak 70% Amerikanaca je barem jednom u životu koristilo usluge prostitutke, 62% Amerikanki je redovno masturbiralo, 30-45% je imalo vanbračne (26% kod žena), a neverovatnih 37% muškaraca barem jedan homoseksualni odnos u životu. Ostatak veoma zanimljivih rezultata i danas je dostupan u institutu, kao i na njihovom sajtu. Ove brojke su pokazivale da žene nisu ništa manje seksualne od muškaraca. Kinsi je zatim zaključio da nema smisla deliti ljude u dve grupe (hetero i homo), već je stvorio tabelu, danas poznatu kao “Kinsijeva skala”.
"Kinsijeva skala"
Kinsi je preminuo u avgustu 1956, razočaran što nije uspeo za života da ubedi svet da je seks, u svim svojim oblicima, nešto dobro, ali njegov san nije nestao. Pokrenuo je revoluciju, i bez njega danas možda ne bismo imali seksualne slobode u kojima svakodnevno uživamo.
Stefan Ignjatović živi u svetu Daglasa Adamsa. Rođen je kao Džedaj, i postaće naučnik da bi jednog dana napravio svoj Lightsaber. Vozi narandžast auto, sa narandžastim felnama, i planira njime da obiđe svet, i možda malo više…
