Nedostatak argumenata, spremnosti na kompromis ili nešto treće, tek većina žena i devojaka svoje partnere ucenjuje uskraćivanjem seksa. Ako nećeš sa mnom na porodični ručak kod mojih ili u šoping, nema seksa do daljnjeg. I to je legitimno, skroz. Treba ih naučiti pameti i udariti ih gde su najtanji, a to je upravo seks.
Međutim, šta postižemo kada koristimo oružje koje svaka žena ima? Non-stop kukamo kako nas muškarci doživljavaju kao seksualne objekte bez mozga, a same sebi skačemo za vrat. Očekujemo vernost, poslušnost i strast. A uskraćivanjem seksa činimo sebi protivuslugu. Muškarac svoje “životinjske instinkte” može da zadovolji i na drugom mestu, i da nam ne ispuni ono zbog čega mu uskraćujemo isti i šta ćemo onda? Da li smo uspele da ga naučimo pameti, i nismo baš. Da li smo zadovoljne, ne, čak naprotiv. Ostajemo frustrirane, nezadovoljne i uskraćene. I da popusti, on će preko svoje volje uraditi nešto što uopšte ne želi i ostaćete u dilemi da li je to uradio zbog seksa ili zbog vas.
Ne znam kako muškarci gledaju na to, ali ne bih rekla da su oduševljeni ovom idejom. Naime, kao i svaki homo erectus večito željan seksa pristaje na stvari koje uopšte i ne želi kako bi na kraju dana dobio zadovoljstvo od petnaestak minuta. Zadovoljstvo koje dobija samo kada doživi nešto neprijatno. Nije neka motivacija.
