Da li ikada razmišljate o prošlosti? O sebi u prošlom vremenu? Dobra većina vas će na ova pitanja odgovoriti odrično i time zapečatiti svaku dalju priču na tu temu.
Različiti smo. Ne postoje dve jedinke istog kova. Samo se možemo razumeti. Bolje ili lošije. Ali šta se dešava kada ne možemo da dokučimo sami sebe? A po logici stvari sami sebe najbolje poznajemo. I sami sebi možemo biti najveći prijatelj ili najgori neprijatelj.
Svi su u jednom trenutku poželeli da postoji neka čarobna pilula koja bi odnela sve ono čega ne želimo da se sećamo. Tabula raza je ono što bi bilo idealno rešenje. Da ponovo ispišemo svoja sećanja nekim drugim slovima. Ali to što pakujemo u tajne džepove svog uma, izbije tamo gde smo najslabiji. I stigne nas.
Najteži deo
I taj prvi udarac prošlosti najviše zaboli. Svi mi iza sebe imamo ono na šta smo ponosni i ono što bi najradije sakrili. Bilo da je reč o delima koja smo činili, ljudima koje smo poznavali, događajima koje smo doživeli, svi mi imamo mehanizme pomoću kojih nastavljamo dalje. Ono čime se ponosimo, toga se prisećamo sa mnogo žara i svaki put proživimo taj momenat iznova. Divimo se svom karakteru, odabiru reči ili kako smo postupili. Gotovo da potapšemo sami sebe po ramenu. I to je dobro!
Ali šta je sa tajnama? Samo nama znanim? Šta je sa onom drugom stranom medalje koja slabije sija? Tu često težimo da napravimo jednu crnu rupu. Skloni smo da napravimo jednačinu sa jednom nepoznatom. Ali svaka jednačina ima put kojim se dolazi do rešenja. I nepoznata postaje poznata. Nije loše pronaći rešenje našem ličnom X. Možda će nam se to u početku činiti kao Sizifov posao, ali vremenom će, nakon više pokušaja, X početi da poprima svoj pravi oblik. I konačno će naš unutrašnji konflikt biti doveden do mira.
Uživajte u svakom trenutku
Sa jednakim ponosom mislite i o svojim neuspesima. Kad god vas preseče kajanje ili žalost, razmišljajte o tome. Ukoliko se osećate prodanim ili razoračaranim, besni ste ili tužni, razmišljaljte o tome. Ali pozitivno! Prethodna rečenica vam može zazvučati kontradiktorno. Kako biti pozitivan kada vam se ceo svet ruši? Svako osećanje koje proživite, misao koja vam se šeta po glavi, daje vam osobeni pečat. To je ono zbog čega se razlikujete u masi ljudi. Sastavni deo vaše ličnosti. Baš kao i prošlost. Mnogi od vas je vuku sa sobom i često joj pridaju toliko značaja da vaši sagovornici više ne znaju u kom vremenu pričate. Ne postoji tek onako reč juče.
Po potrebi vadite crne markice iz fioka. Podelite ih tako da jedan deo uvek ostane u njima, spokojan. Neka to bude vaša najdublja intima. Ono što ne želite da podelite ni sa kim. Ali neka to bude ono sa čime ste raskrstili i tu odložili. I kada vam neko postane toliko blizak da gotovo čujete grebanje po toj jednoj fioci, jednostavno recite “Ne sećam se!”. Dok ne budete spremni, tu fioku ne otvarajte.
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
