Hot topics

Zašto besprekoran izgled više ne podrazumeva skrivanje svog pravog izgleda?

Poštovanjem pravila moguće je doći do željenog izgleda

Stres kao uzrok depresije i anksioznosti: Kako da vratiš ravnotežu u svoj život?

Izdvajamo: Must have komadi sezone + kako da ih stilizuješ

3 zabavne stvari koje ove jeseni možeš da radiš u paru

Anastasija Đurić ti otkriva kako da sama stilizuješ kosu kada nemaš vremena za frizera

Testirali smo: Potrebna ti je nega za svežu i blistavu kožu? Ovaj fluid je savršeno rešenje za tebe!

Moderna umetnost u filmovima Pedra Almodóvara

Beograd postaje sve veći Glovo-grad

Sara Oster ti otkriva jednostavne trikove kako da stilizuješ kosu i tokom leta, a da je ne oštetiš!

Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene u četvrtak 5. septembra sa početkom u 20.00.

U Galeriji Artget (Trg republike 5/I ) otvara se izložba pod nazivom U ZEMLJI KIPUĆEG MESA – MERI I. DARAM, NADEŽDA PETROVIĆ I KATARINA K. ŠTURCENEGER, a ova izložba je autorski projekat Milene Marjanović.

Tri visokoobrazovane žene – svaka sa svojim motivom da se “lati” fotoaparata, i svaka sa svojim uglom gledanja na život pred rat i u toku rata. Kao antropološkinju, Engleskinju Meri Idit Daram više zanimaju balkanski običaji, mada, budući da je po Crnoj Gori i Srbiji s kratkim prekidima putovala više od decenije, nije prenebregla ni vojne pripreme za oslobođenje od Turaka koje dovode do objave rata Osmanskom carstvu – Crne Gore 8. oktobra, a Srbije 17. oktobra, 1912. godine – i izbijanja Prvog balkanskog rata. Kao slikarku i patriotkinju, Srpkinju Nadeždu Petrović, pored snimanja portreta članova porodice i prijatelja, i vojnika, interesuju i pejzaži koje ne stiže da slika u mantilu dobrovoljne bolničarke. Učiteljica, Švajcarkinja Katarina Klara Šturceneger upravo preko fotografije, kojom je počela da se bavi na frontu gde je stigla s misijom Crvenog krsta još u vreme balkanskih ratova, a ostala i prve dve godine Prvog svetskog rata, sebi otvara vrata publicistike. Šta je zajedničko ovim trima ženama, osim izrazitog altruizma i očigledne hrabrosti? Nezavisan duh, otvoren um i srce, i vera u ispravnost odluke da se posvete obelodanjivanju istine o tajnovitom, često nedokučivom mentalitetu brdovitog Balkana skovanom u lavirintu njegove burne istorije. Fotografska građa ovih fotografkinja potiče iz Bavarske državne bibliotekea, Minhen; Kraljevskog antropološkog instituta, London; Narodne biblioteke Srbije, Beograd; Vojnog muzeja, Beograd; privatne kolekcije Miloša Kolarža i najveći broj će prvi put biti prikazan na izložbi i objavljen u obimnijem katalogu u godini kada se sećamo Konferencije mira 1919 ̶ 1920, kojom je okončan Prvi svetski rat.

 Идит Дарам Жене из Пећи Краљ. e1567420817536 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Надежда петровић Надежда Петровић слика Везиров мост цб Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Надежда Петровић Петровићу у посети Сењском рудику 1907. Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš  На броду дуж обалу Халкидикија 10 x 9 cm e1567420974817 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš ККШ На Жел ср Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš

U Likovnoj galeriji (Knez Mihailova 6) otvara se izložba autorke Ljiljane ĆinkulŠTA JE GRAFIKA DANAS? Ovo je gostujuća izložba Grafičkog kolektiva povodom obeležavanja jubileja – 70. godina postojanja, a na izložbi će se predstaviti umetnici: Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić. Grafički kolektiv obeležava 70 godina rada na afirmisanju, prezentovanju i kritičkom promišljanju grafičkog stvaralaštva (i drugih likovnih medija) pozicionirajući se u okviru mreže umetničkih praksi na lokalnoj, regionalnoj, internacionalnoj sceni. U kontekstu ove velike svečanosti je i izložba koja referiše na fenomen grafike danas. U znaku različitih kulturnih, estetskih pa i tradicijskih standarda koji upravo egzistiraju u vizuelnim umetnostima, na pitanje “Šta je grafika danas?” stižu najrazličitiji odgovori koji znatno proširuju postojeće pojmove u jednom novom leksikonu štamparstva i grafike…

Jedan od mogućih odgovora na otvoreno pitanje “Šta je grafika danas?” možemo potražiti na primerima nekoliko autorskih pojava koje svoju poetiku zasnivaju na otvorenom stvaralačkom konceptu, na istraživanju i eksperimentisanju u okviru umetnosti štampanja kao i računarskim verzijama obrade slike/predloška. Ideja da se izborom radova i postavkom u galeriji sugeriše utisak ambijenta i situacije koja bi inicirala jedan od potencijalnih odgovora o grafici u 21. stoleću, jednom od medijskih aktera u formiranju savremene vizuelne scene. Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić promovišu savremene pristupe grafičkoj umetnosti, a njihovi radovi ukazuju na produkcijske mogućnosti današnje štampe. Oni imaju jasan stav da se ograničenja tradicionalnih grafičkih tehnika ogledaju u fizičkim svojstvima materijala koji se koristi u umetničkoj produkciji. I materijal od koga je načinjena matrica uslovljava dimenzije i karakter tretmana nosioca grafičke forme. Uvođenjem kompjuterske grafike i zamenom fizičke matrice digitalnim zapisom, poimanje grafičkog medija poprima potpuno drugu dimenziju.

Vladimir Milanović e1567421365966 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Slavica Dragosavac e1567421388918 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Maja Simić 1 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Slavica Dragosavac 1 e1567421468265 Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš

U Galeriji Podroom (Trg republike 5/-1) otvara se izložba pod nazivom PODMORNICE I TURBOTORNJEVI. Samostalana izložba nemačkog umetnika, Karstena Konrada, prvi put je trebalo da se desi 2014. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, no zbog povrede koju je tada umetnik zadobio padom sa bicikla odložena je na neodređeno vreme. “Podmornice i turbotornjevi” predstavljaju radove iz Konradove najnovije produkcije čije su forme istovremeno doslovne i metaforičke, ali pričaju o vremenu u kojem živimo. Poslednjih tridesetak godina Karsten Konrad za realizaciju svojih radova koristi uglavnom polovne stvari koje nalazi na buvljim pijacama, otpadima ili ulicama i to širom sveta. Tako se prvi put bio predstavio i beogradskoj publici u okviru izložbe Situated Self u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kada je od starog, odbačenog nameštaja pravio instalacije koje prikazuju unutrašnjost nekadašnje predsedničke palate pod nazivom Ohne Tito, potom, “nabudženu” verziju modela Muzeja savremene umetnosti koju je nazvao Turbomuseum 2005, zidni reljef Crvena zvezda/Beli grad. S obzirom na to da Konrada najviše zanima prostor i arhitektura, on svaki projekat započinje istraživanjem urbanog nasleđa određenog grada, a u slučaju Beograda to je srpski modernizam dvadeѕetih godina prošlog veka i posleratni Novi Beograd.

Radovi Karstena Konrada nalaze se u Kolekciji Oktobarski salon i kolekciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Za potrebe 53. Oktobarskog salona, a na poziv kustosa Branislava Dimitrijevića i Mike Hanule 2012. godine realizovao je skulpturu pod nazivom Rialto Beograd u zgradi Geozavoda gde je tadašnji Salon održan i za koju je dobio nagradu Kultrunog centra Beograda.

Karsten Konrad Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš Babylon Karsten Konrad Septembarske izložbe koje ne smeš da propustiš

Ulaz je slobodan, a izložbe su otvorene do 26. septembra 2019.

Editors choice