Xoxo, slatki moji, čak i oni operisani od tračarenja i podsmeha nisu ostali imuni na spektakl koji se sinoć odigrao u studiju na Košutnjaku. Kažem spektakl, jer od vremena najveće popularnosti Mister Bina malo ko je mogao ovako da zabavi zemlje u regionu i iskreno nasmeje gledaoce. Nećemo se puno osvrtati na pobedu nestašne dalmatinke Marijane. Nadam se da među vama nema nekog ko bi poverovao da je jedna zrela i po psihološkim testovima zdrava odrasla osoba pristala da se kompromituje u vidu seksa pred kamerama a da za to ne dobije ništa zauzvrat. Nećemo pominjati ni tradicionalnu voditeljku kojoj nije palo na pamet da se za sve ove godine malo ugleda na neke starije kolege, ni već viđenu scenografiju i publiku plaćenu sendvičima i simboličnim honorarima.
Nesigurne senke iza velikog belog platna i prepoznatljiv dahtajući šapat nisu slutili na dobro. Prvih nekoliko sekundi po podizanju platna verovatno smo se svi upitali isto: da neko nije greškom pustio Burdinu reviju sa festivala “Hit Crnog mora – Bugarska 1989”?
Najpoznatija srpska raspuštenica, nekad fina cura u dugim haljinicama i pevljivim pesmicama, je iskrivila plazma ekrane svojim “Barbi Indijanka” izdanjem i rasparnim plesačicama koje je neko verovatno pokupio iz publike. Ok nekako da oprostimo antitalenat za ples, nesposobnost facijalnog izražavanja teksta pesme (čitaj nije se uživela), raspredenu tapiseriju od frizure, i tu kombinaciju crvene i roze boje za koju i nerdovi znaju da ne ide…ali pantalone! Kunem vam se slatki moji, gledala sam klip barem desetak puta pokušavajući da shvatim kako je nastala ta modna disfunkcija i pretpostavljam da tome u trag ne bi mogli da uđu ni krimogeni profajleri. Kapiram da je lajt motiv celog performansa nešto između Šakire i Madone od pre desetak godina, međutim, ova promenada disbalansa nije bila prisutna ni u estetici Borisa Bizetića. E da, tetovaža slova D je volšebno nestala sa njene nadlanice.
Ako se nešto može nazvati svetlom tačkom, onda je to bilo Severinino nasmejano lice, bez obzira na itekako prepoznatljiv početak pesme, publiku koja je đuskala kao da sluša kapljanje vode a ne letnji hitić i goluždravog hipstera koji kao treba da bude otelotvorenje Bred Pita.
Oni koji su gledali Seve na ranijim koncertima i nastupima teško da su mogli naći vezu između cure koja je plesom znala da zapali scenu i loše isfenirane dame povremeno razočarenog lica koja pokušava delovima koreografije “Djevojke sa sela” da razmrda situaciju. Iako neuporedivo bolji nego u Bekvalčeve, i Severinin stajling je šok za sve one sa minimumom ukusa. Neko neupućen bi pomislio da su haljine fluroscentnih boja sa šljokicama, rajsfešlusima i pertlama zapravo šaljive toalete na reviji patika “Air Max Nike” a ne stajling za jednu od najboljih pevačica na ovim prostorima. Nekako je samo falila Ruslana u kožnim kracima i sa bičevima da protutnji pistom i utisak bi bio potpun.
Iako se ne može svrstiti u njene bolje pesme, Lepa Brena verovatno nikada ne bi snimila “Tamba lamba” da je znala kakav će rimejk dobiti.
Pa, odakle krenuti slatki moji? Taman kad je uspela da ubedi novinare da je ne predstavljaju kao folk nego pop (ili šta već) pevačicu, JK nas je vratila na svoje prapočetke. Nekako smo zaboravili “Gili gili” i ostale tursko-grčke poskočice obradilice, kad evo novog muzičkog mutanta: orient electro house! Tako je slatki moji, nova religija, novi muzički žanr! Priznajte da i vi zamišljate raspomamljene klinkice u kupaćim kostimima od šljokica kako se uvijaju uz šipke i ograde popularnih klubova zamišljajući kako ukroćuju kobru dok zbog plavih klipsi i nadogradnja sanjare da je pesma napisana upravo za njih! A tek plava Šeherezada! Pa samo sam očekivala da nikad jači Mile Kitić, onaj što peva plavoj ciganki, utrči na binu ili još bolje, se prikaže publici poput šamana sa video bima.
Mnogi su zaključili kako JK pokušava da napravi bum kakav je uspela pevačica Ištar sa planetarnim hitom “Alabina” a bilo je i komentara da se neko ovim stajlingom i pesmom samo sprda sa njom. Kako god, želimo joj uspešnu orijent fazu i nadamo se, da joj u pomeranju granica neće pasti na pamet da se opaše bombama.
p.s. sreća pa je Seka Aleksić “prva” preuzela turban, inače, ova narocka komendija ne bi imala kraja.
Ostajte mi vedri i nasmejani slatki moji, jer kao što vidite, materijala itekako ima.
Inače, možete mi pisati putem emaila ili pratiti na mom profilu.
Sestra Slatka je alter-ego svih nas: zgranuta tračevima, na koje opet nije imuna, manipulacijom gledaocima i čitaocima i jeftinim senzacionalizmom. Dovoljno prisutna da čuje i vidi sve i elokventna da to sroči. Njena deviza i poruka čitaocima je: “Ako već ne možeš da pobegneš od plitkih tema, budi iznad njih”.
