Dragi moji,
I sami znate da dve stvari izazivaju zavisnost ne samo u Srbiji (da ne ispadne da pljujemo samo po našima) već i u celom svetu: lepota i novac. E sad, protiv lepote se niko nije borio niti pokušao da je sakrije, dok je sa novcem druga priča.
Odavno su prošla vremena kada su se naše poznate ličnosti hvalile rasprodatim tiražima, dijamantskim pločama i vilama po belom svetu. Ta era se ugasila naporedo sa ekonomskim padom i uvođenjem kojekavih poreza. Čak je i Gaga Mirković prestala da se hvališe krajzlerima, lamborginijima i ostalim automobilima latinskog naziva. Kako naši poznati reaguju na to? Dvojako. Jedni se hvale kako su im primanja opala do tog nivoa da više ni romske svadbe ne mogu da im poprave budžet, a i one nisu kao što su nekad bile, dok drugi pak, za koje je očigledno da “vrte pare” potenciraju da sve što im pretekne daju u humanitarne svrhe, jer je gre’ota da oni uživaju sve moguće blagodeti dok ovaj narod skapava.
Pomislio bi posmatrač sa strane da ovde nema gladne dece i siromašnih koliko se novca skuplja u dobrotvorne svrhe – tu su koncerti, modne revije, kvizovi…
Prvi je o ovome progovorio naš komšija Tarik Filipović tvrdeći da bi bolnice dosad bile popločane zlatom koliko novca se skuplja za njih. Izbila je afera neviđenih razmera, čak je bio i suspendovan, međutim, nekako je uspeo da povrati svoje pozicije.
Vratimo se na našu situaciju. Počevši od bombardovanja, mnogi naši poznati, mahom pevači su poželeli da daju svoj doprinos za ugrožene populacije. Ponekad bi neko progovorio o tome da je ta humanost samo maska, i da su mnogi od njih tražili novac za svoje učešće. Ali, kako skrnaviti nešto tako sveto? Ubrzo bi te priče pale u zaborav, zajedno sa novim humanitarnim akcijama.
I sami znate za bezbroj primera kako naše “Dive” i “Kraljice” posećuju domove za nezbrinutu decu, slikaju se sa klincima i plišanim medvedićima, a zatim to osvane u nekom od celebrity nedeljnika. Na stranu što postoje čitave volonterske institucije gde studenti dolaze i provode vreme sa tom decom, o tome skoro niko nije pisao.
“Tako sam srećna što sam ovim mališanima vratila osmeh na lice”, gotovo su sve govorile uglas, “čak su i plakali i nisu hteli da me puste.” Nažalost, toj dečici je potrebno nešto više od plišanih medvedića i slikanja za novine, za početak, hrana.
Svi ovi ratovi i sukobi su takođe oštetili mnogo ljudi. Koliko je samo održano dobrotvornih koncerata po trgovima, halama pod izgovorom patriotizma? Ok, treba razveseliti i raseljene ljude, invalide i ratnu siročad, ali, da im nije možda potrebniji crep od lažne empatije i jednočasovne zabave? O donacijama crkvama i manastirima bolje da ne govorimo. Koliko njih se hvalisalo hiljadama i hiljadama uloženim u pravoslavnu baštinu, a poznato je da mnoge crkve i manastiri godinama čekaju na restauraciju?
Sad stižemo do izuzetno konkretnih stvari. Prva na spisku je Srpska Majka, trenutno u žiži zbivanja zbog pronevere. Šta je sa njenim fondom posvećenom trećem detetu? Da li taj fond postoji samo na papiru i za medije ili je deo priče o megapatriotizmu? Američku Manekenku i proneveru novca skupljanog za borbu protiv raka dojke nećemo komentarisati jer je sudski postupak u toku i sve je manje više poznato. Dodaću samo da kad je izbila afera, javili su se mnogi ljudi iz dijaspore tvrdeći da ih je dotična zajedno sa svojom majkom prevarila za silan novac kroz dobrotvornu prodaju slika.Diva je sa svojom humanošću ušla u antologiju. Kada je nesrećni zemljotres opustošio Kraljevo bez pardona je izjavila kako je uplatila milion dinara za obnovu grada, i sve bi bilo u redu da se nije oglasio gradonačelnik i izjavio da ne samo da niko pod tim imenom nije uplatio neki novac, već da nije evidentirana takva suma. Diva je, da bi izbegla stub srama ubrzo napravila aferu “otvoreno pismo Srpskoj Majci” kako bi sve palo u zaborav.
Kraljica svakako prednjači u dokumentovanju i priči o svojoj dobroti. Sećate se njenog rijalitija, obilaska doma za decu ometenu u razvoju, što gledavši uopšteno nije presedan. Međutim, gnev javnosti izazvala je izjavom kako planira da usvoji dete iz Gane, jer kad je bila tamo na proputovanju prilično se potresla situacijom u kojoj se nalaze tamošnja deca. Reakcije su bile jednoglasne – nisi ni Madona ni Džoli, a usvajanje deteta (barem ovde) nije trend kao što je skupljanje patuljastih kučića. Panonska Barbika je takođe odigrala (tj. pokušala) na kartu milosrđa, održavši “humanitarnu svirku” u jednom prestoničkom klubu, što se najavljivalo barem mesec dana unapred. Nažalost, nije se čulo ni “h” od humanosti, već samo njene žalopojke o tome kako je mediji ne ostavljaju na miru.
Nećete verovati dragi moji, šta se sve podvodi pod terminom humanost. Ovdašnja modna kreatorka, poznata po neprirodno mladolikom izgledu iako je višetruka baka je izjavila nešto što je zbunilo i one koji naivno veruju u svaki novinski natpis. Pomenuta naime učestvuje u dizajnerskoj akciji jednog časopisa, gde po pristojnoj ceni, uz časopis možete pazariti i jedan od odevnih komada ili asesoara sa potpisom nekog od naših poznatih kreatora. Sve je to ok, akcija je zapravo zanimljiva i za pohvalu, međutim, kreatorka je izjavila da je posredi humanitarna akcija (?) jer se za malu svotu novca može dobiti komad garderobe iza koga ona stoji. Cool, humanost i za ne baš situirane.
Konkretna zloupotreba dece je nešto o čemu ovih dana svi bruje, usvajanje, da budemo precizniji. Ako poznajete ikog ko je usvojio dete, znate da se o tome ne govori na sav glas ni u cilju hvalisanja. Naš poznati roker Cane, frontmen grupe Partibrejkers, usvojio je sa suprugom devojčicu i gotovo svaki put je odbijao da govori o tome. Proslavljeni košarkaš Vlade Divac je takođe pružio dom i porodicu jednoj devojčici sa Kosova i Metohije (i prikupljao novac za izgradnju domova raseljenim licima o čemu postoje dokazi), međutim, nikada to nije koristio za afirmaciju već kao apel za podizanje svesti.
Kako onda objasniti poteze sa fotografisanjem Zle Barbike sa malim Japancem/Kinezom (koji je iznajmljen od stanodavaca u čijoj kući njegova porodica živi) i Velike Gazdarice sa trogodišnjim Filipincem koga namerava da usvoji jer je on oslovljava sa “mama” iako je već usvojen? Da li da trošimo reči na to?
Kako god, uprkos namerama nekih da pod izgovorom humanosti prikupe poene za sebe (i koju paricu, što da ne), dobra volja i veliko srce nas ipak nisu napustili. Pomenuću organizaciju koja je počela kao grupa na Fejsbuku, i pretvorila se u čitav pokret koji bolesnim mališanima osim koncerata i poklončića pribavlja krv i lekove, kao i naše kolege iz časopisa Liceulice u kom rade mnoga eminentna novinarska imena, a prodaju ga na ulicama beskućnici i pripadnici marginalizovanih grupa.
Inače, jedna naša poznata ličnost na potpuno nesvakidašnji način pomaže ugroženoj deci. U pitanju je pevač Džej Ramadanovski, koji siromašnoj deci sa Dorćola svakodnevno daje džeparac i pomaže nihove porodice, o čemu nikada ne govori već o tome svedoče ljudi iz kraja. To pojašnjava činjenica da se nikada nije stideo toga da je dete iz doma, a kasnije i sa ulice, osuđeno na šibicarenje i sitno džeparenje.
Osim ukazivanja na ružne poteze kojima su skloni naši poznati, nadam se da ste malo razmislili o svemu ovome. Niko ne bira gde će da se rodi i kakva sudbina će da ga zadesi.
Do sledećeg ponedeljka,
Sestra Slatka
