Slatki moji, vidim da vam se jedan od prethodnih tekstova prilično svideo, i to mahom zbog toga što su u pitanju ljudi koji ne skreću puno pažnje na sebe. I ovaj ima sličnu tematiku. Oni kroje medijsku sliku Srbije, a o njima se tek ponešto zna. Tako je, pričam o novinarima i urednicima.
Njih dvojica su tandem dobrih dvadesetak godina. Nepoznanica je šta je to što ih veže sve ove godine, od uređivanja časopisa, pa do vršljanja po televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Biserni je poznat uglavnom po svojoj antologijskoj emisiji, međutim, njegov publicistički opus ne sme biti zanemaren. Iako odlično potkovan što se tiče novinarske profesije, nije se libio da svoje ime gradi nekim kvarnim potezima.
Ne znam koliko ste upućeni, ali na određenim feljtonima i reportažama neretko radi cela redakcija, a Biserni je nebrojeno puta uradio nešto što kolege svakako ne praštaju – ispod teksta na kome je radio ceo tim, obavezno je stavljao samo svoje ime. Njegov kolega i drugar, koga ćemo u daljem tekstu zvati Špijun, zbog insinuacija da radi za obaveštajne službe, tih kriznih godina za bilo kakvo ozbiljno novinarstvo, je išao još dalje: u borbi za tiraže, i protiv žute štampe koja je doživljavala ekspanziju, često je na naslovne strane stavljao naslove koji nemaju blage veze sa istinom; izmišljao je afere i pronevere, a često je i neke sahranjivao pre vremena. Ubrzo su se obreli na privatnoj televiziji jedne muzikantske porodice i zamenili Glavatog na čelnim pozicijama. S obzirom da je Glavati maher za medije, nije bilo teško nastaviti njegov put. Međutim, Biserni i Špijun kao da su uradili sve, da televiziju koja je upala u određene poteškoće obezvrede do kraja. Nekako su pregurali par kriznih godina, a zatim prešli na Vetrovitu Televiziju, poznatu po vlasnicima sa kritičnim reputacijama.
Igranka se ni tu nije završila. Gotovo na svakodnevnom nivou su pravili izmene u programskoj šemi, ubacivali i izbacivali emisije i serije, naročito na štetu mlađih kolega. Naravno, termine svojih emisija nisu nijednom menjali. Ubrzo su, zbog loših rejtinga otkaze su dobili mnogi mlađi novinari i voditelji, a Bisernom i Špijunu su se obili svi nekolegijalni potezi: vlasnik Vetrovite TV, kontroverzni biznismen poznat po paranoji da ga radnici potkradaju, ubrzo je sa uredničkih pozicija smenio Bisernog i Špijuna, emitujući im tek po koju emisijicu.
Nogara je primer da trud i upornost svakako nadomešćuju sve ostale nedostatke. Još iz studentskih dana, tačno je znala šta hoće; dok su njene kolege trčkarale okolo na olovkom i notesom, ona bi oblačila najkraći minić i ciljala pravo na urednike tada najprestižnijih izdanja. Paralelno sa njenim pozicioniranjem na medijskom nebu usledila je i decenijska romansa sa Špijunom. Nogara je jedan od onih novinara/urednika za koju se svi pitaju ko je zapravo gura sve ove godine. Devedesetih je vodila jedan mesečnik, i to jako uspešno, što pak neki pripisuju njenoj vezi sa Špijunom. Međutim, Špijuna je ubrzo preotela njena prsata koleginica, poznata po kotrljajućem izgovoru slova r i knjigama u kojima su glavna tematika silikoni, folk muzika i kriminalci.
Nogara se danas bavi uređivanjem izdanja koja su osuđena na propast posle nekoliko meseci. Naime, šuška se da je u stanju da obrlati nekog da joj finansira časopis, koji se posle par meseci, uprkos reklamiranju i medijskoj pompi pokaže kao propast. Neki tvrde da je išla toliko daleko, da je čak zavodila i žene kako bi investirali u nju. Trenutno je frendica sa Šeširkom, inače kumom Prsate, nevemčanom suprugom Špijuna. Šeširka je, btw, poznata po dugom i često nekontrolisanom jeziku, ljubavi prema šeširima i putovanjima za koje se zapravo zadužuje.
Pošto smo priču započpeli sa Glavatim, nije zgoreg da se malo osvrnemo i na njega. Naime, sve oko njega je kontradiktorno: iako nesumnjivo znalac svog zanata, mnogi tvrde da je zapravo jako pokvaren čovek. Još dok je bio na čelu muzikantske televizije, znala se procedura za dobijanje emisije. Mnoge poznate TV voditeljke prošle su njegovu školu – zapravo, on je zaslužan za ekspanziju Lanetove devojke, tada ružnjikavog žgoljavog devojčurka, a danas verovatno jedine voditeljke na planeti koja jutarnji program vodi u autfitu predviđenom za diskoteku. Njegov ukus za žene (a i voditeljke) je zapravo tipski: uglavnom su to lepuškaste i obrazovane devojke koje on oblikuje prema svom nahođenju. Jedna od njih je i Zaključana, za koju svedoci tvrde kako ga je čekala na košarkaškom terenu novobeogradskih blokova, u zatamnnjenon džipu, da završi pikanje lopte pa da se bace na hopa-cupa akrobacije.
Pošto će i ovaj blog, kao i onaj sa glumcima imati svoj nastavak, ostaje mi da vas slatki moji, pozdravim do sledećeg ponedeljka, i podsetim, da ne verujete baš sve medijima. Sumnjive su to rabote.
Inače, možete mi pisati putem e-maila ili pratiti na mom profilu.
Sestra Slatka je alter-ego svih nas: zgranuta tračevima, na koje opet nije imuna, manipulacijom gledaocima i čitaocima i jeftinim senzacionalizmom. Dovoljno prisutna da čuje i vidi sve i elokventna da to sroči. Njena deviza i poruka čitaocima je: “Ako već ne možeš da pobegneš od plitkih tema, budi iznad njih”.
