Drage moje Wannabine, verujem da je ova rijaliti ujdurma i vas prodrmala. Ne neću pisati kako je to bljak, prevaziđeno u svetu i kako emisije tog tipa treba zabraniti. Pisaću o ljudima kojima je rijaliti karta u jednom pravcu.
Svi se sećamo medijske hajke protiv Milene Ćeranić i Nemanje Stevanovića. Ok, vrištali su, svađali se i psovali, međutim, ne radi li to svako od nas? Doduše, ne baš pred kamerama, ali da li je dvoje uslovno rečeno početnika zaslužilo da se nađe na stubu srama zato što nisu uspeli da se doziraju?
Znamo zašto ulaze u ovakve programe – zbog novca i vraćanje karijere na kolosek. Priče o egzibicionizmu i probanju nečeg novog je čista laž. Znate šta je gore od cenjene karijere pokopane učešćem u rijalitiju? Manje poznata ličnost koja se pokopa toliko da je tek posle nebitna. Kada ti se karijera zasniva na neozbiljnim “do jaja” pesmama ne možeš očekivati da budeš shvaćen ozbiljno. Posle skandaloznih naslova u novinama i medijske pažnje vraćaju se tamo gde pripadaju, na samu marginu. I ne pomaže više ništa, ni izvinjena i pravdanja, najavljivanje tužbi i optuživanje produkcije. Dobar primer za to je jedna pevačica pokušavajući da spasi i unapredi svoju slabašnu karijeru, još onomad ušla u kuću Velikog Brata. Bacivši oko na nekog manekena koji je toliko nebitan da evo, oprostite, ne mogu ni imena da mu se setim, brže bolje ga je smuvala. A rekla je sebi da neće tim jeftinim forama da kupi glasove. Nikako kao onaj izblajhani što je vadio “budalu”. Dovoljne su joj Gaćice. Ipak, posle Brata se kao davljenik hvatala za slamčicu spasa karijere nekim pesmama u koje je ubacivala elemente špankih serija. Prolaznost pesme je bila tek tolika da ni YouTube ne izbaci sugestiju kada se ukuca ime izvođača.
Kao što rekoh, to su sve početnici ili srednjeligaši. Ali, šta reći za ljude koji su preko dve decenije u šou bizu, i koji su za manje od dva meseca uspeli da upropaste kakav-takav kredibilitet? Da li priliči jednoj dami da pljuje svog kolegu samo zato što ju je iznervirao? Psovke koje ne koriste ni najniži društveni slojevi? Banalni razgovori o seksu žene koja gazi sedmu deceniju? Imitiranje i ismevanje kolega? Može li se bez toga? I da li je moguće da veruju da će takvim ponašanjem dobiti simpatije publike i podići rejting a samim tim i svoj honorar? Ma koliko delovalo, publika nije glupa. Ona gleda šta joj se servira, i logično je da reaguje na to. A u rijaliti junacima ne vidi svoje mezimce, već utehu. Da, kad gledaš nekog kako se ponižava i kompromituje onda sam sebi ne možeš biti gadan ni loš.
U priloženom video klipu možete videti ljude čija karijera traje duže od dve decenije, njihove momente u punom sjaju i trenutke kada su se spustili ispod svakog praga dostojanstva. Što je najgore, ne mora da bude tako. Jedini primer da je rijaliti nekom pomogao je Milan Topalović Topalko. Sviđao se nekom ili ne, ponašao se besprekorno, bez psovki i orgijanja i postao miljenik publike. A poznat je javnosti samo dve godine.
Da se razumemo: jeftini senzacionalizam privlači. Na njemu se insistira. I večita mi je misterija ostala zašto naše zvezde misle da će im to pomoći u karijeri kada su mogli da vide tragične primere. Valjda je to kao droga misliš da ti je super, a pao si nikad niže. Još nešto. Rijaliti formati, ma kako to ne delovalo su na izdisaju. Pojaviće se nova zabava za narod, nove zvezde i trendovi, a učesnici koji su se smučili narodu više neće imati priliku da zasijaju.
Do sledećeg ponedeljka, i malo veselijih tema,
vaša Sestra Slatka.
