Ispod legendarne šljive, najavljene u proročanstvima, stoje tri poslednja Srbina i razgovaraju. Eh, gre’ota što tata Bekvalac nije koristio kondom – kaže prvi. Druga dvojica se smeju i pridržavaju pivske stomake. Čekaj, druže, reci ti meni koliko si zagoreo od 0 do jebo bi Natašu Bekvalac? – pita drugi suzdržavajući se da ne upljuje sagovornike smejući se na sav glas. Pre ću ja izbrojati ovce pred spavanje nego Nataša Bekvalac bivše – sikće treći i, sav porumeneo od smeha, rukavom jedne ruke briše sa ugla usana otegnutu žvalu, a drugu pruža prema braći da “overi” prvi krug šale.
***
Svakodnevno linčovanje sestara Bekvalac na društvenim mrežama podseća na svojevrsno, neformalno nadmetanje u smišljanju što otvorenije, što gadnije i što upečatljivije uvrede na račun ovih žena. Ono je izazov za sve koji učestvuju, jer je to prilika da dokažu koliko im je jezik zaista dug, koliko otrovan, kako stoje sa gramatikom maternjeg jezika i, što je najvažnije, da li ih je život u Srbiji propisno i temeljno isfrustrirao. I nema ko se nije oprobao. I staro i mlado, i muško i žensko. Ovo je redak primer takmičenja bez pravila, bez kodeksa – sportskih, džentlmenskih, ljudskih. Takav mu je i duh.
Publici, zavisno od afiniteta i nivoa svesti, ostaje da navija, da poželi da se uključi ili da povraća. Srbi vole da imaju zajedničku metu. Vole da se okupe, da se slože oko toga ko im smeta, ko im je neprijatelj, ko je nepoželjan i neprihvatljiv i da odmah zatim napadnu u krdu. Kamen, psovka, uvreda. Tada su najjači. Do sada su nepoželjni uglavnom birani iz redova političara i onih oko politike. Danas, kada je sasvim jasno da u ovoj zemlji od politike nema ništa i da se ta gospoda bolje zabavljaju i imaju mekše principe čak i od pevačica sa šabačkog vašara, sav interes se prebacuje na estradu. Tako i dolikuje. Estrada je, ruku na srce, najvitalnija institucija ovog društva. Prošlost, sadašnjost i budućnost. Zadužbina i jedina izvesnost. Ono oko čega će i poslednja tri Srbina ispod mitske šljive lomiti koplja.
Možda se baš budu zabavljali pošalicama na račun sestara Bekvalac. Eh, gre’ota što tata Bekvalac nije koristio kondom – kaže prvi. Druga dvojica se smeju i pridržavaju pivske stomake. Čekaj, druže, reci ti meni koliko si zagoreo od 0 do jebo bi Natašu Bekvalac? – pita drugi suzdržavajući se da ne upljuje sagovornike smejući se na sav glas. Pre ću ja izbrojati ovce pred spavanje nego Nataša Bekvalac bivše – sikće treći i, sav porumeneo od smeha, rukavom jedne ruke briše sa ugla usana otegnutu žvalu, a drugu pruža prema braći da “overi” prvi krug šale.
I sve to ispod šljive. U hladu nacionalnog brenda. Na korak do smaka sveta braća rade ono što najbolje znaju. Ipak, možda poslednji put, trebalo bi postaviti pitanje – Šta su sestre Bekvalac zgrešile Srbima, čime su im se tako opasno zamerile? Jer, iz nekog razloga, te dve plavuše svaki dan doživljavaju isto. Virtuelna gomila, taj ovovekovni vox populi koji je zauzeo mesto svetine okupljene na srednjevekovnom trgu, obuzete posmatranjem egzekucije neke veštice ili preljubnice, utiskuje im golemo i neopozivo skarletno slovo pravo na grudi. Samo da se mi na početku i na kraju svakog dana podsetimo ko ste vas dve…U međuvremenu ćemo se pošteno iživljavati na vaš račun, a najuspešniji će biti junaci dana, glavni u društvu, osvojiće brojne aplauze, nove folovere, kandidaturu sa najbesmisleniju uticajnost u istoriji uticajnih. Preko vaše grbače neko možda i nas primeti. Vaša grbača je naša šansa, a vaš krevet isplativa, uvek zahvalna tema. Samo vas molimo da ne posustajete. Tucajte se za sve nas.
Kako se dogodilo da, poslužimo se sada nizom epiteta koji otkrivaju “stilski” profil govornika, laka žena, fuksa, kurvetina, kurožderka, jebulja, radodajka, postane srpski neprjatelj broj jedan? Nisam primetio da sestre Bekvalac uživaju u performiranju svoje čednosti i vrline kad god im se za to ukaže prilika. Nisam primetio da dokoni auditorijum siluju svojom krepošću, da pišu vodiče za skroman život i podvižništvo koje bi SPC distribuirala uz svoja izdanja namenjena pravoslavnim devojčicama. Nisam primetio da se se u oprobale u novom, vrlo popularnom estradnom sportu, tragaju za mirom ili dijetom po crkvama i manastirima kako bi ostavile dojam nepatvorene duhovnosti uz neizbežni patriotski šik. Povremeno se isplaču pred kamerama, ali i to se više čini kao odbrana nego kao lažno predstavljanje. Ili ne sasvim lažno.
Međutim, utisak je da je ovoj trojici pod šljivom, upravo ovo prvo neophodno da bi oprostili ono što, ni pod jednim zamislivim izgovorom, ne bi trebalo da ih se tiče. Braća su navikla da ih se laže. Decenijama već gutaju ušećerene refrene, tu okamenjenu sliku nedodirljive moralnosti ispod koje su se sjatili đavoli sa svih strana. Radite sve što vam se prohte, samo nas lažite. Silujte dečake po portama, ubijajte u svrhu izlečenja, orgijajte po vladičanskim dvorovima, potpisujte se po asfaltu svojim vrelim gumama, pljačkajte nas u ime ljubavi prema nama, spavajte sa kim god želite ali ne zaboravite da nas podsetite da ste uzorna majka, supruga ili bivša supruga, udovica šta god, novac koji je sirotinja ostavila na nekom oltaru gurajte u gaće stripera koga plaćate na sat… Ali, zauzvrat, koristite svaku priliku da se slikate sa ustima priljubljenim uz časni krst, da nam pomenete srpstvo, istoriju i identitet i mi ćemo ostati nemi.
S druge strane, ukoliko nekakav balkanski kod zauvek sprečava Srbe da se, kada je o seksu reč, konačno emancipuju, tu je situacija još problematičnija. Ostaje čudno nerazjašnjeno kako je krevet sestara Bekvalac postao važnija tema od pornografije u osnovnim školama, od slučaja Pirot ili Novi Sad, od dnevnih listova koji liče na specijalizovana 18+ izdanja, a koje neko mora da kupi kako bi opstali. Ne, mi smo do grla zaglibljeni u pornografiju svakodnevlja, izabrali tamo neke sestre da ih, na osnovu onoga što smo čuli ili pročitali, učinimo legitimnim metama svog besa, nemoći, zatucanosti, frustriranosti i agresije. Jednostavnije je da to budu sestre Bekvalac nego neka sumnjiva veličina, jer je tu teže postići nacionalni konsenzus i narodno jedinstvo. Uostalom, postoji li lakša i primamljivija meta nego žena za koju se sumnja da voli onu stvar više nego što je to predviđeno po standardima jedne licemerne sredine? I to još sama, razvedena, razvedena svojom krivicom, raspuštena kao raspuštena banda, bez muške ruke koja bi je čvrsto držala na kratkom lancu ili bi ga sasvim olabavila, ali bi se vešto pretvarala da je sve u najboljem mogućem redu. Na svaku sumnju da nije – naslovnica celebrity nedeljnika. Svila, kadifa, rascvetala bašta i medeni osmesi. Evo vam, sad gutajte.
Nacionalna šizofrenija opisuje pun krug. Poroci i vrline su u skladu, u savršenom miru. Sve dok su podeljeni na javno i tajno, na noć i dan. Sestre Bekvalac nisu izmislile seks za jednu noć. Nisu prve ni koje su ga probale. Mnogo ozbiljnije sponzoruše, preljubnice, junakinje sopstvenih porno klipova uživaju sveopštu naklonost i divljenje. Žene su od visoke potpetice kojom gaze iskorišćene muškarce stvorile mit. Od osvojenog prava da biraju a ne samo da budu izabrane – čitavu filozofiju. Od braka su napravile vezu, od veze aferu, a od afere hir i čitava planeta im aplaudira na tome.
Sestre Bekvalac, o kojima u ovom trenutku nastaje na stotine novih viceva, negde su pogrešile. Nisu se na vreme sakrile iza lika i dela nekog moćnog muškarca, kontroverznog biznismena, osvedočenog patriote, nacionalnog heroja, voljenog sportiste. Iza neke ugledne institucije ili, po partijarhalnim uzusima, uzorne uloge koja bi u svakom trenutku bila neprobojan paravan za njihove stvarne strasti. Jer, tek kada su pojebani u zdrav mozak, Srbi i drugima dozvoljavaju da se tucaju do mile volje. Ovako, kao da su im nešto dužni.
Izvor fotografija: tracara.com
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
