Život je mnogo lepši kada je upotpunjen umetnošću, lepim stvarima koje jednostavno prijaju oku i nije potrebno nijedno drugo objašnjenje, niti dublja analiza da li je dovoljno vredno ili ne, čim nam probudi želju za posmatranjem i uživanjem u njihovoj lepoti. Zadivljujuće je gde sve čovek može da pronađe inspiraciju i pretoči u najlepše i najnadahnutije umetičko delo koje ostaje zauvek, očarava i obuzima najdublje emocije. Ljudski um je briljantan ukoliko ga koristite na pravi način, nekada čovek nije ni svestan koliko može da učini svojom kreativnošću i “golim” rukama: izvaja najlepše skulpture, prenese najlepšu emociju afričkog pejzaža, prikaže nago telo žene kroz najdublju emociju i svaku nesavršenost tela predstavi kao najlepše savršenstvo na svetu.
Da, ideal lepote se menja kroz vreme, ali ono mora ostati stvar subjektivnog viđenja kroz koji se oslikava naš karakter, gde moramo ostati svoji i ne povinovati se trendovima koji su nametnuti. Čovek se nije u osnovi promenio, i dalje smo satkani od istih emocija, ljubavi i želje za lepim, jer to prija oku, izaziva lep osećaj i to je sasvim dovoljno.
Ukoliko ste do sada pratili blog koji pišem mogli ste da primetite moju opsesiju umetonšću u različitim vidovima. Uživam u lepim stvarima i stalno ih tražim u različitim delovima sveta, u različitim segmentima umetnosti, u prirodi, u arhitekturi i, naravno, modi. Tako sam davnih dana pronašla svoju oazu lepote, a to je “Musée d’Orsay”, koji je nekada bio železnička stanica “Gare d’Orseay”, nalazi se na levoj obali reke Sene u Parizu i uvek ga rado posećujem. Ceo dan je bio rezervisan za ovaj muzej u kojem sam uživala sa svojom sestrom Jovanom, bez koje ne mogu da zamislim ovakav izlet.
Muzej sadrži pretežno francusku umetnost iz perioda od 1848. do 1915. godine, uključujući slike, skulpture, nameštaj i fotografije. To je najpoznatiji muzej na svetu po fenomenalnoj kolekciji impresionista i postimpresionista. Uživala sam u prelepim radovima velikih umetnika kao sto su: Klod Mone (Claude Monet), Eduard Mane (Édouard Manet), Edgar Dega (Edgar Degas), Renoar (Pierre-Auguste Renoir), Pol Sezan (Paul Cézanne), Žorž Sera (Georges Seurat), Alfred Sisli (Alfred Sisley), Pol Gogen (Eugène Henri Paul Gauguin) i Van Gog (Van Gogh), a imala sam sreće da sam bila sa svojim dragim prijateljem Albertom Kastelanijem (Albert Castelani) koji je odličan poznavalac umetnosti i od kojeg uvek naučim nešto novo.
S obzirom na to da je muzej ogroman, ukoliko nemate vremena da provedete par dana u detaljnom razgledanju i analiziranju određenih dela i različitih umetničkih pravaca, izdvojila sam najpoznatija dela koja morate videti ukoliko posetite ovaj muzej.
Nakon razgledanja i uživanja u umetnosti prilikom čega uvek saznate i otkrijete nešto novo, vreme je da se nagradite nekim slatkim zadovoljstvom. Kad god sam u Parizu moj izbor su macaroons, obožavam njihove raznolike boje i ukuse, a najviše kako ih lepo upakuju da vam prosto bude žao da ih pojedete. Da, nekada znam da preteram u količini, a eto to je još jedan dokaz koliko mi je estetika važna, pa i kada je hrana u pitanju. Veoma mi je nedostajala moja prijateljica Marta sa kojom ih uvek delim kao i svu ostalu strast prema umetnosti, putovanjima i modi.
Biljana Tipsarević je završila Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a zatim i master iz industrijskog inženjerstva i menadžmenta. Nekoliko godina je radila kao product manager, a televizijskim poslom se bavila iz hobija. Završila je i muzičku školu. Trenutno je na Milanskom institutu za modni dizajn Callegari. Sa prijateljicom Martom uređuje blog “Packing Stylist”.