Nema laži – uvek će neko biti ljubomoran. Uvek će nekog žuljati cipele koje si obuo kada si krenuo da ubereš plodove ličnog truda i emotivno iscrpljujućih odricanja; ovaj bol ti nećeš osetiti jer te plavi milina pobede. Boleće ga podmuklo tvoj osmeh, ali svoj neće skidati sa lica.
Šakali sa bratskim licima, džentlmenskim stiskom ruke i očinskim savetom, bojim se, često mogu “posrnuti” i zavideti. Dobre ocene, visoka plata, par kilograma manje, novi dečko, urnebesan seks, lepa frizura, haljina koja prati liniju tela, odlazak u bioskop, osmeh upućen prolazniku na ulici – to su stvari koje bi trebalo da raduju osobu koja emotivno silovito govori kako o tebi, tako i o tvojim uspesima, očekivanjima i naporima da istraješ i pobediš.
Nažalost, postoje emotivno neuravnotežene individue sa kompleksima kombinovanih viših i nižih vrednosti. Ulaze u naš dom oni koji se klackaju sa nama, a nekako uvek žele taj vid zabave da pretvore u njihov vrh, dok nas boli zadnjica od tereta koji obrušavaju na nas posredstvom šipke koja spaja dva kraja sprave za dečije igrarije i zavrzlame. I znate šta, bukvalno zadnjica treba da nas boli, samo… neophodno je reorganizovati moždane vijuge i u čitav proces uneti izvesnu dozu emocije. Evo i zašto: tvoj uspeh peče ga, više nego što njegova sreća rasplamsava požare radosti njegovom biću. Smešno, čemerno i nekako sivo, mada ovoj pojavi ne bih dodavala nikakav kolorit. Toliko peče i boli.
Dok postoje oni koji pretenduju da urame i pozlate kamen na koji ćeš se spotaći (to je cena uspeha: učiti, ne odustajati i grešiti), hvala nebu i carstvu plavetnila što postoje ljudi čija ruka vodi lepše od bilo koje knjige renomea književnosti.
Pravi ljudi znaju put do zvezdanih visina
Postoji biće koje će saslušati, neće posavetovati, ali će te pogledom i zagrljajem uveriti da te razume, ali da ne ume da ti pomogne. Poletno koračaju odrasla dečurlija opijena uspehom i spremna su da svoju energiju prenesu svima. Takvi optimisti i poluprazne čaše ispijaju do kraja, ali ih uvek pune iznova i iznova. Tako okarakterisani pijuni životnih peripetija nabaciće osmeh na tvoje lice time što će ti reći: “Bravo!”, “Bio si odličan!”, “Čestitam!”, “Možeš ti to!”. I tako u nedogled. To je Veliki Čovek koji želi i može da prošeta sa svakim od nas. Svako treba da ima jedan ovakav primerak: oslonac, motivator i dželat u slučaju klonuća duhom ili odustajanja.
Veliki Čovek može biti majka, može biti otac, naći ćete ga i u dečku koji ne beži od toga da vam pomogne kad god može. Veliki Čovek je moj brat koji ne popije dva piva više kao što je planirao, nego meni da novac da odštampam istraživački rad i onda se zadovoljno osmehuje kad svaka kritika tog rada pođe u pozitivnom smeru. Veliki Čovek je najbolja drugarica, mada često može postati i prvoopisani oblik šakala ukoliko se pažljivo “ne koristi”.
Nismo mi toliko jaki i sebi dovoljni da možemo sve i uvek sami. Na kraju krajeva, tvrdim da niko ne ume sam da uživa u sreći, uvek želi da je podeli sa nekim. Pronađite Velikog Čoveka, on će umeti da duplira tu sreću!
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
