I zato ako se spremaš da digneš ruke od sporta, instrumenta, zanata, poduhvata koji te čini živom ili živim, postavi sebi pitanje – šta je bitno da bi neko postao šampion ili majstor svog zanata? Koliko je zapravo odricanja potrebno? Koliko ulaganja, podrške, sreće, talenta?
To ti je baš kao i vrhunska šoljica kafe – u rukama ti je završni rezultat, ali zapravo svakog vrhunskog majstora zanata čini blend različitih stvari.
Ono što sam ja otkrila, na lakši, a ponekad i teži, način jeste:
– Vežba je samo početak – i iskreno, nema joj kraja. Vežbaj svaki dan. Makar 15 minuta. Gledaj tutorijale. Čitaj knjige. “Izgubi se” u tome što voliš.
– Zadaj sebi realan cilj. Menjaj ga ako treba. Rasti sa njim.
– Pitati za savet nije glupo i pravi ljudi će ti uvek pomoći. Ima ih i više nego što misliš.
– Strah je kavez u koji te zatvara mozak. I – svesna da ću zvučati kao romantična teen komedija – hajde jednom bar poslušaj srce, da vidiš šta će da se desi.
– Budi otvorena da učiš od drugih i ostavi ego sa strane. Da pozajmim reči Stefana Stamenkovića iz druge epizode gorepomenutog serijala: “Što više učiš od drugih to ćeš na kraju biti bolji.”
– OK je ako se iznerviraš što ti ne ide. OK je i da “ne možeš više”. Tada idi radi nešto drugo. Jer sutra je novi dan.
– I za kraj, ne čekaj da ti bilo šta padne sa neba i ne traži prečice. One su izuzetak, nisu pravilo. Ja sam oduvek želela da nastupam u lepim kafićima i barovima, pevajući muziku koju volim, a koja se uglavnom razlikuje od onog što voli većina. Pokušavala sam da taj cilj ostvarim na sve pogrešne načine i toliko puta izgovorila rečenicu: “Eto kad bi mene neko zvao, ja bih to odmah htela…” Da, važi. Cilj sam ostvarila onda kada sam “zasukla rukave” i bez pardona krenula da se borim za isti.
S tim ciljem u glavi sam započela 2014. godinu. Do kraja iste se i ostvario:
I promenio:
Ali živi. I to je najvažnije. Odoh sada da vežbam F-dur.
Elena Erdeljanović
