Za početak, reći ću vam sledeće – utorak veče sam, po ozbiljnoj vejavici, provela sa ekipom adidas Runners Belgrade tima i još 70-ak devojaka, nas otprilike 150 ukupno – džogirajući na keju kraj hotela Jugoslavija. A to je samo po sebi – i svako ko me zna, složiće se – šokantno!

Evo i zašto.

Beše neka 2014. ili 2015. godina. Zima, veje sneg, udario minus, napolje izlaziš bukvalno samo kada moraš. Slično dakle, kao i ovih dana. Sećam se, sedela sam na pauzi sa tadašnjom koleginicom Tanjom koja mi je ushićeno pričala kako je prethodne večeri, na -12 Celzijusovih, išla na trening sa grupom za trčanje na Kalemegdan: “Trčali smo niz one stepenice znaš, ka Kuli Nebojša, pa ka 25. Maju, i baš je bilo strava!”

“Strava i užas, misliš?”, upitah je ozbiljno.

Ne, nije na to mislila. Doslovno je bila presrećna: “Super ljudi, super druženje, smejemo se, radimo nešto super za sebe! Sve je super! Ajde i ti!”

Zagrcnuh se. I prasnuh u sarkastičan smeh! Možda jesam po ubeđenju optimista, po opredeljenju entuzijasta, ali da se razumemo, te godine (a i narednih nekoliko) sam bila sledećeg mišljenja – trčala bih jedino ako bi iz svog tog snega i zime iskočio neki ledeni zombi poput onih iz serije Game of Thrones, pa ono kao moram! Čak i u toj situaciji, potrčala bih eventualno ako je sve ravno i nema nekih stepenica ili uzbrdice, pa ajde da probam… Šta znam, možda bih mu i pobegla!

Elem, zato da mi je neko tada rekao da ću se ja nekih četiri ili pet godina kasnije, u utorak u 20 časova uveče, svojevoljno i entuzijastično priključiti i pojaviti na prvom treningu #SheRuns21K programa, osmišljenog od strane adidas runners Belgrade tima, i pritom istrčati svoja prva 3.9 kilometara za 30 minuta (kako “tvrdi” RUNTASTIC), rekla bih mu da odmah ode u kladionicu i kladi se protiv mene!  Kvota 100! Ma, kvota 1000!

Ali bi trening. I bi ja na treningu. Sa još 70-ak devojaka koje su se prijavile za #SheRuns21K program, među kojima je i moja najbolja drugarica Tamara i koleginica Ivana. Prvi trening – od 36 ukupno do maratona – završen! Hej, svaki mali korak se računa kao uspeh, ok?!

Šta je #SheRuns21k program?

Za one koji nisu ispratili story objave na WANNABE MAGAZINE Instagram nalogu ili tekst na sajtu, #SheRuns21k program je osmišljen od strane adidas Runners Belgrade tima i zajedno sa Biljanom Cvijanović, višestrukom prvakinjom Srbije na srednjim i dužim prugama i damom koja je jedan od kapitena AR Belgrade tima, ima za cilj da pomogne devojkama koje nikad nisu trčale (polumaraton), da ostvare ovaj veliki cilj! 

Plan se sastoji od tri treninga nedeljno, od kojih dva podrazumevaju lagano trčanje i jedan jači trening. Takođe, jedan od lakših treninga podrazumeva i najduže trčanje te nedelje, koje ćemo postepeno povećavati za 1 do 2 km, tako da je plan da od početnih 2 km istrčimo 16 km u pretposlednjoj nedelji priprema.

Dakle, logično pitanje – da li neko poput mene, ko dobije upalu mišića samo čitajući gore navedeni plan i program treninga, može da se spremi i istrči polumaraton za dva i kusur meseca?

Evo šta je svim devojkama koje su se prijavile poručila Biljana, na događaju koji je označio početak #SheRuns21k programa, a održao se početkom prošle nedelje:

Prvi trening: Ili zašto sebi radiš ovo?!

Neću vam opisati prvi trening iz minuta u minut – zato što bi bilo previše redova u kojima bi se nalazila samo slova “aaaaaa”, ako me razumete, ali šalu na stranu, nakon što se pomirite sa činjenicom da vam celo telo “vrišti” posle prvog kilometra i misli vam krenu putem poznatim kao zašto-aman-ja-ovo-sebi-radim – desi se nešto kul: Podrška ljudi oko vas i “We are all in this together” vajb! Dok ne probate, zapravo ne shvatate koliko je motivišuće!

Takođe, ovo je idealno mesto da pozdravim i ekipu koja je po drugi put trčala trasu u startnom pravcu, dok sam se ja (jedva) vraćala nazad iz suprotnog smera. “Sreli” smo se na pola puta. Bodrili su nas sa “Bravo, bravo, samo napred!” Mislila sam se u tom trenutku – zemljo otvori se da mi bude lakše! Blam! Preživeli smo – i trčanje i blam. Pravićemo se da se nije desilo i da nas nisu videli, iako verujem da su i oni jednom bili početnici i razumeju naše muke! Zapravo to što su nas bodrili, i dokazuje da jesu!

Zatim, tokom tog prvog treninga, javio se i moj čuveni inat. Pa upornija od mene sam samo ja kad se zainatim. Želja da dokažem sebi da mogu da istrčim ta četriri kilometra, pa sad, za prvi put, nebitno za koje vreme!

I na kraju, kad se puls vratio u normalu, shvatih da je stvarno bilo super. Ali baš super. Ko bi rekao?! Super ljudi, super druženje i super-korisna stvar koju radiš za sebe! Čak je i blaga upala mišića sutradan, na čudan način, bila dobrodošla. Eto Tanja, bila si u pravu.

Put od “Nema šanse, nikad” do “Hoću da trčim polumaraton”

Put od “Nema šanse, nikad!” do “Hoću da trčim polumaraton!” se nije prešao “preko noći”. Ali bilo je vreme. Već više godina planiram da se vratim nekom vidu sporta. Godine prolaze u tom mom planiranju. Stalno sam nalazila opravdanja. I onda shvatih da su ta opravdanja zapravo – izgovori. Hladan je to tuš bio.

U narednih nekoliko nedelja dakle, pripremaćemo se za polumaraton. Svaka svojim tempom. Sa ciljem da ga istrčimo, ali i da, bar ako mene pitate, promenimo neke loše navike, odmaknemo se od računara, izgovora i pobedimo sebe.

I nadamo se da ćemo vas kroz ove blogove i tekstove koji slede, i Ivana i ja, motivisati da se ove zime ili barem s proleća, pokrenete, počnete da trčite i trenirate.

Pisaćemo vam o motivaciji uopšte, opremi za trčanje i ishrani, šta je bitno da znate ako ste apsolutni početnik kao mi i kako da se sami pokrenete. Nismo stručne još uvek – ali pitaćemo članove adidas Runners tima koji mnogo znaju o svemu tome, i iz prve ruke preneti vam naše utiske i ono što smo naučile!

Vidimo se na stazi. A za par meseci, nadamo se – i na cilju!

Elena