Prestajete da brinete o sebi
Teško vam je da pratite svoju redovnu rutinu. Redovno kupanje, češljanje, šminkanje, pranje zubga – sve je previše naporno i zahtevno. Zabušavate u tome i počinjete da izgledate zapušteno. Prekomerno jedete i gojite se, ili suprotno, gubite apetit i mršavite. I sve češće viđate zabrinute i oprezne poglede i čujete prekorne primedbe.
Iritiraju vas sitnice koje vam ranije nisu smetale. Više se ne može govoriti o okidačima, jer sve postaje okidač. Sve vas nervira, tuđa pažnja vas nervira, kritika još više, kao i kad vas svi ostave na miru – onda se osećate odbačeno i kao da niko ne brine o vama. Sve je okidač za vaše istanjene živce.
Počinjete da patite od nesanice ili previše spavate
Poremećaj spavanja je, kao i poremećaj ishrane, među prvim signalima da vam nije dobro i da je potrebno da nešto preduzmete. Ako ste zagazili u depresiju, to se može manifestovati kroz nesanicu, jednako kao i kroz preteranu potrebu za spavanjem. Ili ste stalno neispavani i premoreni, ili uopšte ne uspevate da se odmorite i da obnovite energiju, iako spavate po 15 sati.
Više ni u čemu ne uživate
Život vam je naporan i jedva pregurate dan. Nema ničeg što vas raduje i skreće vam pažnju, što vas navodi na smeh i opuštanje. Osećate se prazno, mračno i sivo, dosadno vam je i stalno uzdišete – život vas pritiska, kao da vam je sto tona na leđima. Kada osećate da počinjete da klizite ka dnu, ili kada mislite da ste dotakli dno, a ispada da se ono još produbljuje, kad se uplašite za sebe i posegnete da se zadržite, da zgrabite bilo šta za šta možete da se uhvatite, vreme je (i to krajnje), da potražite pomoć. Onog momenta kad postanete svesni toga, već ste napravili korak ka izlasku iz tunela, jer shvatate da postoji nešto što možete da uradite za sebe.
Naslovna fotografija: instagram.com/allblackvis
Brankica Milošević
