Lepota, uzbuđenje, duh, običaji, sudbina i energija celog grada sliva se u tu veliku kamenu školjku. Pjaca del Kampo. Trg u obliku školjke Svetog Jakova. Nedaleko od Sijene, u Firenci, rađa se na Botičelijevoj (Alessandro di Mariano di Vanni Filipepi) slici u toj istoj školjki prelepa boginja Venera. Ali čak ni senzualna Venera ne može da uzbudi gledaoca više od trenutka na trgu Pjace del Kampo kada se rađa pobednik ovogodišnjeg Palija.
Šta je Palio? Pre posete Sijeni uzela sam u ruke knjigu Marine Fjorato (Marina Fiorato), “Ćerka Toskane” (The Daughter of Siena) i objasnila mi je…
“Palio. Godinu dana pripremanja, deset muškaraca, deset konja, tri kruga oko trga i sve to u jednom jedinom trenu. Palio je centar, Palio je Sijena. Ako znate to, znate sve.”
Istorijska knjiga koja prikazuje Sijenu bolje od bilo kog vodiča
Sijena je grad bogate kulturne prošlosti, pod zaštitom UNESCO-a i prvorazredno italijansko turističko odredište. Prolazeći kroz ulice osetila sam duh srednjeg veka i ugledala obilje u kojem su građani živeli. Toskansku vrućinu izbegla sam u senci impozantne sijenske gotičke katedrale koja bi mogla da postidi čak i slavnu parisku, Notr Dam. Okusila sam Sijenu hladnim sladoledom i vrućom picom. Ruke sam rashladila u fontani Gaje gde se i golubovi rashlađuju vodom.
Voda iz fontane Gaje ne teče samo za turiste. Trg Pjaca del Kampo
Sela sam u središte školjkolikog trga da odmorim noge, mala spram veličine trga kao biser spram velike školjke Svetog Jakova. Sunce mi zaklanja visoki toranj, Tore del manđia (Torre del Mangia). Deluje, kao dom nekog čarobnjaka, a ne kao deo gradske kuće. U vreme kad je sagrađen u 14. veku bio je najviša građevina u Italiji.
Gradska kuća (Palazzo Pubblico) sadrži nešto nesvakidašnje, freske koje prikazuju “alegoriju dobre i loše vlade” italijanskog slikara Lorencetija (Ambrogio Lorenzetti). Osmehnula sam se na pomisao kako bi to bilo kada bi u svakom gradu gradska kuća morala da naslika šta je sve njihova vlada dobro ili loše učinila za grad.
Freska koja prikazuje dobra i loša dela vlade Sijene
Ipak sve lepote i iznenađenja koja grad i trg ima da ponudi su zasenjena tom slavnom, smrtonosnom trkom konja. Palio doslovno znači nagrada. To i jeste. Za jahače koji rizikuju život na strmoj stazi oko trga. Počesto ih konji zbace, pa osete zagrljaj tvrdog kamena trga. Palio je nagrada za “kontradu” odnosno porodice iz raznih delova grada koje navijaju za svog predstavnika. Nagrada je i za desetine hiljada turista koji na taj dan zauzmu sve hotele, apartmane, puteve i parkinge u Sijeni ne bi li imali svoje mesto na trgu, mesto na Paliju.
Sijena za vreme Palija
Tih 90 sekundi trke niko na trgu ne diše, niko ne čuje od buke publike i pucnjave topova, niko ne oseća sparinu i prašinu koja se diže. Čije boje su odnele pobedu… kontrade jednoroga, guske, slona, žirafe, gusenice ili neke druge? Svako pazi da ne trepne u trenutku kad pobednički konj pređe cilj, jer sve se i odigrava u nekoliko treptaja.
Stotinak otkucaja srca, toliko traje trka
Kada sam napuštala Sijenu školjka Pjace del Kampo bila je prazna. Trg osvetljen noćnim svetlima i punim mesecom osetio je laki korak mojih mokasina okrenutih ka gradskoj kući, koji je svojevremeno bila i dom Medičijevima, vladarima grada, najmoćnijoj porodici Toskane. Zanimljivo je to što su oni bili vlasnici i školjke-trga na kojem stojim, a i školjke u kojoj je Venera rođena, slike Botičelija. Oči sam uprla ka samom vrhu ka balkonu sa kojeg sam prethodni dan gledala trg i pokušala da zamislim vojvotkinju Mediči koja je pre mnogo godina gledala Palio, svakog leta, sa najbolje moguće tačke.
Sledeći put kada budem posetila Sijenu posetiću je u vreme Palija, da bih doživela pravu Sijenu. Jer kao što je i rečeno, Palio je centar, Palio je Sijena. Ako znate to, znate sve.
Katarina je polaznica naše škole web-novinarstva
Katarina Mitrović studira prirodne nauke, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da to podeli sa svakim ko bi je saslušao. Omiljeni citat je od Oskara Wildea: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati”.
