Stres je toliko opšteprihvaćen, kao uzrok svih mogućih poremećaja koje prepoznajemo kao psihosomatske, da smo od preterane senzibilisanosti na ovaj pojam, prosto otupeli i postali skloni da kažemo “ma da, sve je to od stresa”, da uzdahnemo i nastavimo dalje, istim tempom, pod pritiskom, trudeći se da izdržimo. Lepeći etiketu “stres” na svoje probleme i dalje nismo ništa uradili, a imamo utisak da jesmo. Verovatno zato što je danas postalo normalno da smo neprekidno izloženi stresu, da mnogo radimo, jurimo s mesta na mesto, nedovoljno odmaramo, nedovoljno se opuštamo i padamo kao snoplje – od infarkta, moždanih udara, galopirajućih kancera… Kao da se nismo dovoljno uplašili, kao da nam nije doprlo do svesti da posledica prekomernog stresa može da bude – smrt. Kad bismo mogli da imamo uvid u nesvesni i potisnuti emotivni i psihološki sadržaj svake osobe koja je umrla preranom smrću, verovatno bismo bili užasnuti razornom snagom stresa. Dakle, zabrini se i uplaši i preispitaj se – da li već duže vreme trpiš preterani stres? I dokle ćeš tako?
Anksioznost (teskoba, zebnja)
O anksioznosti se takođe puno govori i piše u poslednje vreme, jer smo shvatili da smo uglavnom svi anksiozni, ako ne stalno, onda periodično i da svi poznajemo to stanje teskobe, kada se u sebi osećamo kao u samici tapaciranih zidova. Da li znaš uzroke i okidače svoje anksioznosti? Saznaj ih. Jer ako si prosto odlepila zbog preteranog stresa, moraćeš da menjaš način života, ako uopšte misliš da (još malo) živiš!
Glavobolja
Isto važi i za glavobolju. Kad ti “puca” glava, to je verovatno zato što ti puca glava. Osim ako nije hormonski disbalans, pad ili skok srčanog pritiska, reakcija na promenu vremena i atmosferskog pritiska – a i svaka hipersenzitivnost na ove momente ukazuje na to da smo ranjiviji i podložniji stresu i da moramo bolje da se kanališemo, pošto osećamo i proživljavamo intenzivnije od drugih.
