Izgaranje, sagorevanje – burnout – na ovim prostorima se ne shvataju ozbiljno. Valjda zato što smo navikli da radimo dok ne padnemo, a kad padnemo, možda crknemo, a možda i preteknemo. Užasna navika, suštinski destruktivna. Verujem da radoholičari beže od sebe, preplavljujući se obavezama i jasno mi je da je za njih moj odmor iz snova kazna iz pakla.

Mnogo puta sam videla kako ljudi padaju – kad ih strefi srčka i samo se ugase, pomislim kako su verovatno zaslužili iznenadnu i brzu smrt i kako su uhvatili expres koji vodi iz doline suza u nepoznatom pravcu. Kad se razbole toliko da ne mogu da nastave da jurcaju, da moraju da uspore i pozabave se sobom na sve načine (uključujući i promenu načina života), pomislim kako ih je život bičem naterao na put transformacije koji su izbegavali. Kad se neko povredi, polomi, kad privremeno bude izbačen iz igre i ubačen u horizontalu, pomislim kako je morao sebe dotle da dovede, da bi imao opravdanje da legne, odmori se i sve prepusti drugima.

Svesna sam sabotaža i trikova koje ljudi preduzimaju da bi se nekako odmorili i gledam sebe – pokušavam da ne sagorim, da ne padnem, da se ne povredim, da ne naškodim sebi previše, da ostavim sebi neki izbor.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by пастель (@pastel.in)


Između odmora iz snova i krečenja, recimo.

Moj odmor iz snova ne zahteva nikakve uslove – on je, takoreći, bezuslovan (čin bezuslovne ljubavi prema sebi?) i ne odvija se na nekom izmaštanom mestu dok palme njišu grane. On se odvija u mom telu. Pretežno u ležećem položaju. U mojoj glavi, pretežno kroz unutrašnji dijalog tipa:

“Hmmm, šta bih mogla da radim? Hah, svašta. Ali pošto mogu da biram, onda neću da radim ništa. Danas bih mogla do prodavnice. Ali ne moram. Pa, super, neću nigde da mrdam. Možda sutra odem malo na bazen, i tamo mogu da ležim. Ili prekosutra. Ovih dana, svakako. Krečenje? Pomeranje nameštaja? Pfff, bila sam preambiciozna.” Moj odmor iz snova neki aktivni i avanturistički tipovi bi nazvali dosadom. Nemam ništa protiv – ni protiv naziva, ni protiv dosade. Obožavam dosadu. Dosada je znak prepuštanja dubokom odmoru. Kao kad toneš, a na površinu izlaze mehurići – ti mehurići, to je dosada.

Comments