Razmišljaš o stabilnoj vezi, o drugom braku, ne samo zbog sebe, već i zbog primera koji svojim životom i svojim izborima treba da pružiš svojoj ćerci. Ona treba da zna da ljubav postoji, da se dvoje ljudi može udružiti u prijateljstvu, nežnosti i posvećenosti, da porodica ne mora da bude trajno ranjena time što je razbijena, da se rane mogu zaceliti, da se mogu praviti bolji izbori i da svako ima pravo (i dužnost) da pronađe svoju sreću u ljubavi.
Zato odaberi nekog koga bi sutradan preporučila svojoj ćerci.
Razmisli o tome kakav treba da bude taj čovek i kako želiš da se ona oseća pored njega – i nađi onog pored koga ćeš se ti osećati, kao što želiš da se oseća tvoje dete.
Budi sa nekim ko u tebi izaziva radost, onakvu kakvu bi htela da je ima tvoje dete, svakog dana. Ko govori tvojim jezikom ljubavi, tako da si sigurna da te voli i da razume koliko ti voliš njega, jer to je ono što priželjkuješ za svoju devojčicu – da voli i bude voljena i da nikada ne sumnja u to.
Budi sa nekim ko će ostati tu, kad je teško. Ko neće odustati, naljutiti se zbog sopstvene nemoći, ko neće prepustiti tebi da nosiš sav teret i sakriti se iza tvoje snage i hrabrosti. Ko će te zagrliti i pustiti da se isplačeš i neće ti prebacivati da si preosetljiva i dokazivati ti da nema realnog razloga da se toliko uznemiravaš. Ko vodi računa o tvojim osećanjima, umesto da ih obezvređuje i oduzima mu značaj (zato što mu je teskobno sa osećanjima, što ne ume da ih izrazi i što ne želi da narušavaju njegov komfor) – jer to je ono što želiš za svoju ćerku. Nekog na koga će moći da se osloni u svakom smislu, kao što se sada oslanja na tebe. Nađi sebi takav oslonac, da bi mogla da podeliš sa nekim teret pružanja oslonca.
