“Samo još jedno piće.” Koliko puta je to “još jedno piće” zaista bilo “jedno”? Reci lepo “planiram da se napijem” i to je to. Kakvo olakšanje!
“Nisam videla poruku!” O da, jesi. Ali nisi htela da odgovoriš. Ili nisi znala šta. I to je ok.
“Slušam te!” A ovamo kucaš poruku. Čim imaš potrebu da naglašavaš nekome da slušaš, očigledno je da to ne radiš. Ako te nervira kada neko to tebi radi, onda prestani i ti da se tako ponašaš.
“Dobro sam.” Šta ti je moć ubeđivanja! Koliko god puta sebi (ili drugima) rekla da si dobro, ako to zaista ne osećaš, džabe. Isplači se, naspavaj, pojedi čokoladu od 300 grama, pošalji mu poruku i onda ćeš možda stvarno biti dobro.
“Kupiću ovo da imam kad smršam. Pa da, taman kao motivacija!” Ha, ha, podignimo ruke sve koje smo ovo makar jednom rekle sebi i gotovo svaki put zeznule.
