Skidam se sa nikotina. I nesanice. Evo već drugo jutro pijem kafu bez paljenja pljuge. Stojim na stanici, čekam bus i divljački žvaćem žvaku. I neprestano mi se dešava da zaboravim da sam prestao da pušim. Podsvest bivšeg pušača je jedan totalno zajeban i osvetoljubiv tip, koji pokušava da ti proda foru kako su sva dobra sećanja iz pušačkog perioda bila dobra zbog cigarete u ruci ili tompusa u unutrašnjem džepu sakoa ili, naprosto, zbog pohotne brinete koja te je pitala da li imaš upaljač.
Rakija.
Jurcam po tržnim centrima. Jurcam za idejama, za pravim poklonom. U ovom gradu ne možeš da nađeš savršenu snežnu kuglu. Izlazim na parking i zapalio bih cigaretu, po navici. Palim odavde. Sedam u kola. Krećem. Ljudi voze i puše u kolima. Ljudi su nervozni. Možda im fali jedno dobro pušenje u kolima. Ko zna?
Rakija.
Prva žurka bez cigareta. Pravim pakt sa sobom i flašom rakije. Cigarete večeras ne primamo u ekipu!
Rakija.
Ona mi duva dim u lice. Mrzi me da potežem simboliku tog hrabrog izazova. Prerano je. Biću kul. Samo i naprosto prokleto kul.
Rakija.
Već pričam previše. Ona prolazi pred mojim očima i na svaki njen pokret u meni reaguju senzori za koje nisam ni znao da postoje.
Rakija.
Plešemo i grlim je.
Rakija.
Ima tortu na nosu. I sve zna.
Rakija.
Sve ovo sam mogao da joj kažem i trezan.
Rakija.
Ali…
…rakija…
Ostavio sam cigarete, znaš…
…rakija…
…rakija…
…rakija…
Deluje kao da jedini način kako se skinuti je... skinuti se
Nemanja Lukić, turista sa lažnim pasošem, nigde ne putuje bez cigareta i spiska knjiga koje bi trebalo da pročita. Zavisnik od nesnosne buke koja dopire iz njegovih slušalica. Neki misle da ume da crta i da je levoruk, ali to su samo neproverene glasine. Omijeni hobi: razbijanje šablona. Životni moto: “Ja da se zaljubim? Nemoguće!” Najveći životni neuspeh: zaljubio se sedam sekundi nakon izgovaranja prethodne rečenice.
