Pre mnogo stotina godina, a možda i pre mnogo više od mnogo stotina godina, u Kalemegdanskoj tvrđavi živeo je jedan kralj koji se možda zvao Kalemegdan, pa se tako i tvrđava zvala po njemu, a možda se i nije zvao tako nego nekako drugačije, al’ to sad niko ne zna, a i nije ni mnogo važno. Taj kralj je imao svoju ženu kraljicu, i imao je jednu ćerku princezu koja je bila baš lepa devojka k’o što su inače sve princeze iz bajki lepe. Nju je njen tata kralj jako puno voleo, toliko puno da nije želeo da ima još neko dete, jer je hteo da celu svoju roditeljsku ljubav troši samo na tu svoju ćerku princezu, kojoj je ponekad tepao: “Ćerko princezo, sine moj”. Kad je ona bila mala, napravio je za nju u tvrđavi veliki park da može da se igra, a posle je napravio i veliki vrt sa mnogim raznoraznim životinjama i pticama, i sve to je napravio zbog svoje ćerke princeze!Al’ kad je princeza odrasla i postala pravcata devojka, počeli su po noći da dolaze momci udvarači pod kulu u kojoj je bila princezina soba i da pevaju neke romantične i ljubavničke pesme, a to sve je princezi bilo veoma lepo i mnogo joj se sviđalo. A njenom tati kralju se to ništa nije sviđalo, jer on nije voleo da njegova ćerka ima neke udvarače, i zato je on svake noći pucao iz topa na te momke koji su se šunjali oko princezine kule, a stavio je na sve ulaze u tvrđavu i specijalno debela vrata protiv udvarača, da nijedan ne može da uđe. Sve je to kralj radio jer je imao jednu svoju tajnu brigu o kojoj skoro nikom nije hteo da priča, osim jednoj zloj veštici za koju on nije znao da je zla veštica, nego je mislio da je jedna fina stara gospođa koja je po ceo dan sedela na klupi u parku i gledala svoja posla. Ona je nagovarala kralja šta sve on treba da radi da otera te princezine udvarače!
A jedan momak kome se princeza najviše dopadala i koji je bio najhrabriji jednog dana se prerušio u baku što prodaje heklane stolnjake, i tako prerušen je uspeo da uđe u tvrđavu, i sedeo je ceo dan u parku i čekao da možda tuda naiđe princeza. I baš kad je njemu postalo mnogo dosadno od čekanja i kad je hteo da se razočara u svoj život, pojavila se princeza koja je pošla do bunara da uzme vode da opere noge pre spavanja. Kad ju je video, momak se mnogo obradovao i prišao joj, a ona je mislila da je on stvarno neka baka što prodaje heklane stolnjake, pa mu je rekla: “Hvala, bako, meni ne trebaju heklani stolnjaci, jer ja nemam nijedan sto.” A momak se nasmejao i rekao joj da on nije baka što prodaje heklane stolnjake, nego da je prerušeni momak udvarač i da je došao da je vidi jer se ona njemu mnogo sviđa! Princezi je veoma drago bilo kad je to saznala, jer se momak toliko potrudio zbog nje, i dogovorili su se da se sretnu na ljubavnom sastanku kod tri čupava drveta kad uveče njen tata kralj zaspi k’o top.
Ni specijalna vrata protiv udvarača nisu uspela da spreče jednog hrabrog momka
Al’ kad je pala noć, pošlo je naopako to da se pojavila ona zla veštica za koju su svi mislili da je fina stara gospođa, koja je u stvari bila toliko zla da noću nikad nije htela da spava, jer se plašila da možda u snu neće moći da bude isto toliko zla kao kad je budna. Ona je videla princezu i njenog momka na ljubavnom sastanku, i poslala je svog ljubimca žapca da ide pod kraljev prozor i da tamo krekeće dok se kralj ne probudi!
Kad se kralj probudio, otišao je do prozora da vidi gde je taj žabac što mu krekeće, i video je da njegova ćerka princeza sedi ispod tri čupava drveta sa nekom bakom što prodaje heklane stolnjake, al’ mu je to bilo sumnjivo da njegova ćerka princeza kupuje heklane stolnjake noću, pa je sišao dole da vidi šta se to dešava.
Kad se kralj pojavio u parku i video da to sa princezom nije nikakva baka što prodaje heklane stolnjake, nego da je to neki momak udvarač, bio je mnogo ljut, i odlučio je da princezu zatvori u jednu tajnu sobu u tvrđavi za koju niko nije znao, da bi je udvarači ostavili na miru.
I tako se sve to desilo, kralj je zatvorio princezu u tu tajnu sobu, a momak je bio mnogo tužan, ali je hteo i da uradi nešto da pronađe princezu, ali nije znao šta, i nije mogao da smisli nikakvu ideju, sve dok mu jedan čovek nije ispričao o jednoj naročito mudroj i pametnoj sovi koja je živela u vrtu u tvrđavi. Taj čovek je rekao momku da će mu sova sigurno pomoći da nađe princezu, jer ona voli da rešava takve ljubavne slučajeve, i da obavezno ode do vrta da je potraži!
Momak je onda uspeo da se ušunja u vrt i da pronađe sovu, i kad joj je sve ispričao zbog čega je došao, sova mu je rekla da će mu pomoći ako je on oslobodi iz kaveza.
Kad su pobegli iz životinjskog vrta, sova je rekla momku da treba da zapeva neku ljubavnu pesmu koju najviše voli, i da dok tako peva treba da osluškuje pažljivo dok ne čuje da nešto kucka. Momku se to učinilo malo šašavo, al’ ipak je počeo da peva, i malo kasnije je stvarno čuo k’o da nešto kucka. Tad mu je sova rekla da samo prati taj zvuk kuckanja i da nastavi da peva, jer to kucka princezino srce koje će da ga odvede do sobe gde je ona sakrivena!
I tako su momak i sova stigli do jednih vrata skroz na nekom drugom kraju tvrđave, na kojima je pisalo: Ne diraj, ovo je tajna soba gde je sakrivena princeza, ali su se oni pravili kao da to nisu videli i otvorili su vrata, i u toj sobi je stvarno bila princeza! Onda se desila jedna romantična scena, i sova je žmurila dok su se momak i princeza malo ljubili.
Posle se princeza požalila mudroj sovi na svog tatu kralja i pitala je zašto on ne voli da ona ima momka, a sova joj je onda objasnila da se njen tata kralj sigurno boji da ako ona bude imala momka i ako bi se jednom udala za njega, da onda ona više neće biti njegova ćerka princeza koju on ponekad zove sine, nego da će samo da se interesuje oko svog muža i da će otići i živeti dugo i srećno negde drugde.
Onda su svi otišli pravo u kraljevu kraljevsku kancelariju, i princeza je rekla svom tati kralju da ne treba ništa da se plaši što ona ima momka, i da će ga ona zauvek voleti i da će uvek biti njegova ćerka sin, čak i kad bude imala momka i muža!
A njenom tati je bilo baš drago kad mu je to rekla, i odjednom se opametio i shvatio da to nije ništa strašno kad ti ćerka ima momka, i da ne mora da se brine zbog toga. I onda im je on dao svoju blagoslovnu dozvolu da mogu da budu momak i devojka, a sovu je uzeo za svog kućnog ljubimca.
I tako su, k’o i u svakoj bajci, svi živeli dugo i srećno, osim one zle veštice za koju su svi mislili da je fina stara gospođa. Ona nije mogla da podnese svu tu sreću, pa se preselila negde drugde.
*Ovaj tekst je proizvod umetničke slobode. Likovi i događaji pomenuti u tekstu su izmišljeni.
Dunja je izmaštana devojčica, filozof i mislilac, Wannabe life coach i ulični skitač. Takoreći bezgrešno začeta kao glavna junakinja bloga “Skitajući sa Dunjom”, nastavila da živi svoj izmaštani život jer ima još štošta da podeli sa svetom.
