Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Wannabe editorijal: GAME OVER

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

Ovako to rade influenserke: Ovu beauty rutinu za negu kože lica moraš i ti da probaš!

Otkrivamo: Najinstagramičniji restoran u Beogradu

Koji PINK koktel treba da postane tvoje zaštitno piće? Reši KVIZ i saznaj!

Zašto vitamin C u službi lepe i negovane kože nikada neće izaći iz mode?

Laki načini da “one dane” učiniš manje stresnim i napornim

Radiš kao freelancer? Pronašli smo mesto koje će postati tvoja nova omiljena dnevna “kancelarija”!

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Prethodne tekstove iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pročitati ovde.

Posle duge šetnje Kalemegdanom, odmarali smo se na klupi uz sladoled od karamele i posmatrali bandu golubova kako organizovano čerupaju kiflu koju im je bacila jedna fina bakica. Dunja je izula papuče i ispružila obe noge preko klupe, vrteći stopalima levo – desno.

– Jesi li dolazila ranije ovde? – upitao sam je kada su golubovi obavili svoje i otišli.

– Jesam jednom sa mamom i tatom kad smo bili u zoološkom vrtu! Bilo je baš lepo, isto smo šetali svuda, ali nismo više nikad bili jer oni moraju mnogo da idu na posao da rade, pa nemaju vremena. – odgovorila je dok je nožnim prstima gnječila omot sladoleda. Onda je za čas zastala i pogledala me. -A što ti nemaš posao?

– Kako nemam? Pa čuvam tebe. To je jako ozbiljno zaduženje!

– To nije tvoj posao! Ti si samo sa mnom dok se Maja ne vrati sa mora. A jel imaš neki baš tvoj posao?

– Naravno da imam! Ja sam pisac! Znaš, pišem romane, priče za pozorišne predstave i tako to.

Klimnula je glavom – A gde ti ideš na posao?

Na trenutak sam bio zbunjen. – Ne moram da idem nigde, mogu da pisem kod kuće, ili bilo gde drugde.

– Pih, pa to ti je neki k’o bajagi posao!

Pomislih: evo je još jedna pametnjakovićka! Nije mi bilo jasno zbog čega je većina ljudi imala problem da pisanje shvati kao profesiju?! – Kako “bajagi” posao?! Šta fali pisanju? – upitah je ozbiljno.

Dunja šakom obrisa sa usta mrlju od sladoleda i uzvrati mi takođe ozbiljnim tonom. – Pa moja mama i tata idu svakog jutra na posao i vrate se tek pred veče. Tako i svi ljudi. A ti čim ne ideš nigde, znači da ti to i nije neki pravi posao!

Bilo je tipično za petogodišnjake da raspolažu površnim informacijama. To je bila greška nas malo odraslijih.

– Nije stvar u tome da moraš negde da ideš. Postoje poslovi koje možeš da radiš i od kuće, ili odakle god ti hoćeš.

– Lažeš! A kako moji mama i tata idu? – upitala je sumnjičavo.

– Njihov posao je takav, oni rade u bolnici. A ja moj posao mogu da radim kod kuće.

– Pa ja ću onda isto da imam neki posao tako kao ti, da ne moram da idem nigde. Mama i tata stalno idu na posao, i uveče kad se vrate kući samo se žale i kukaju kako nemaju vremena da žive. A moraju da idu na posao jer im tamo daju pare, a moraš da imaš pare da kupiš hranu i kuću. I ako hoćeš da budeš ozbiljan čovek i da imaš dete, isto ti trebaju pare. – govorila je staloženo, kao da se trudila da mi objasni kako stvari u životu funkcionišu. – Ja ću da imam neki posao na koji se ne ide, pa ću da imam vremena i da se igram!

– Ne znam da li su ti rekli da pre nego što se zaposliš moraš da ideš u školu? A kad budeš dovoljno velika za posao, više nećeš želeti da se igraš.

– U školu se ide kad imaš sedam godina. A ja imam tek pet! To je još malo za školu!


Milan Jokić je lovac na zvezde padalice, deteline sa četiri lista, zlatne ribice i sva druga bića i predmete koji ispunjavaju želje. Kada bude pronašao nešto iz ovog čarobnog arsenala poželeće da postane pripadnik Noćne straže Ankh Morporka. Do tada, uz olovku i papir stvara malo dobre magije kojom život u ovom sivom svetu čini podnošljivijim.

Editors choice