Prethodne tekstove iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pročitati ovde.
Juče posle podne Dunja je sa roditeljima išla u kupovinu u obližnji tržni centar, i u jednoj od prodavnica videla je beli pleteni šešir sa nekim roze trakicama i cvetićima. U prvi mah joj se bio mnogo dopao, ali kada ga je probala i provela neko vreme ispred velikog ogledala, rekla je da joj se ipak ne sviđa. Ali, i deca znaju da je jutro pametnije od večeri!
Sutradan je Dunja ustala čim je svanulo i probudila roditelje da im kaže da joj se onaj šešir od juče ipak dopada i da odmah svi zajedno treba da odu da ga kupe! Kada su došli sebi od iznenadnog buđenja i objasnili joj da se prodavnice otvaraju tek za četiri sata, Dunja se malo smirila i vratila se u krevet da razmišlja gde će sve da nosi svoj novi šešir kada ga danas bude kupila. Nije htela ni da sačeka do poslepodne, zahtevala je da se po šešir ide odmah čim se radnje otvore!
I tako su me njeni roditelji krenuvši na posao zamolili da je ja odvedem i da kupimo taj famozni šešir.
U 09:02 časa ušli smo u hol tržnog centra i Dunja me je povela ka pokretnim stepenicama koje su vodile ka prvom spratu gde se nalazila prodavnica u kojoj ju je čekao njen beli šešir sa roze trakicama i cvetićima. Nakon petominutnog šepurenja pred ogledalom objavila je da joj šešir sasvim odgovara i da definitivno želi da ga kupimo! I dok sam ja na kasi plaćao naš plen, Dunja je odšetala do dela radnje gde je bio izložen ženski donji veš. Stala je pored rotirajućeg postolja o koje su bili okačeni ofingeri sa grudnjacima raznih boja i materjala, i skinula jedan od najniže postavljenih ofingera kako bi mogla bolje da opipa grudnjak koji je bio okačen o njega.
Uzeo sam kesu sa šeširom od prodavačice i otišao do nje. – Šta radiš tu? Samo mi nemoj reći da ti se sviđa i da ćemo i to morati da kupimo!
Dunja me je pogledala i kikotavo se nasmejala. – To su sisobrani! To je za velike žene! – Okačila je ofinger nazad na postolje. – Žene kad hoće da nađu muža i da se udaju narastu im grudi, ovako! – napravila je rukama polukrug u vazduhu radi demonstracije – I onda moraju da nose ove sisobrane da im ne bude teško dok hodaju! Koja žena ima veće grudi ona će pre da se uda! Što veće to bolje!
Na trenutak mi je bilo malo neprijatno zbog jedne od prodavačica koja je nedaleko od nas slagala odeću na polici. – A ja sam mislio da se to zove nekako drugačije. Ali sviđa mi se i ta tvoja verzija.
– Pa to ja i moja drugarica zovemo tako zato što izgleda kao mali padobran! Mi smo se jednom kod nje kući igrale sa sisobranima od njene mame! Posle nas je njena mama grdila zato što smo ih uzele bez pitanja i vezale za lutke!
Na te njene reči začuo se prigušeni cijuk prodavačice iza nas koja je pokušala da u poslednjem trenutku obuzda nadolazeći talas smeha. Bio sam srećan što u radnji osim nas nije bilo drugih kupaca. Dunja je ponekad baš umela da nas kompromituje!
Milan Jokić je lovac na zvezde padalice, deteline sa četiri lista, zlatne ribice i sva druga bića i predmete koji ispunjavaju želje. Kada bude pronašao nešto iz ovog čarobnog arsenala poželeće da postane pripadnik Noćne straže Ankh Morporka. Do tada, uz olovku i papir stvara malo dobre magije kojom život u ovom sivom svetu čini podnošljivijim.
