Jedno od novijih psiholoških istraživanja koja se bave popularnim medijima, istraživalo je vezu između gledanja nasilnih sadržaja i shvatanja tih sadržaja kao smešnih i mračnih osobina ličnosti. I kao najvažnije, ovo istraživanje predviđa kako ova veza može dovesti do stvarnog nasilja i agresivnog ponašanja.
Istraživanje je počelo od prepoznavanja da li mračne crte ličnosti predviđaju kome će nasilni sadržaji biti zabavni i humoristični – i da bi ovo proučili, istraživači su sproveli pojedine eksperimente zasnovane na anketama, koje su se fokusirale na sedam mračnih osobina ličnosti. Prve četiri – „mračna četvorka“ – su narcizam, makijavelizam, psihopatija i sadizam.
View this post on Instagram
Narcizam uključuje grandioznost, osećaj da osoba ima prava na sve što poželi i egocentričnost.
Makijavelizam uključuje cinizam i manipulativne društvene taktike.
Psihopatija podrazumeva bezosećajnost, impulsivnost i asocijalno ponašanje.
Sadizam, ili sklonost za nanošenje štete i povreda drugima, predstavlja zadovoljstvo.
Ostale tri mračne osobine povezane su sa asocijalnim ponašanjem i to su:
Moralno odustajanje, ili sklonost da se „isključi“ moralni kompas, da bi se izbegle posledice nemoralnog ponašanja.
Zloba uključuje i sklonost da se naudi sebi, da bi se naudilo drugima.
Radosna pakost uključuje pronalaženje zadovoljstva u nesreći ili bolu druge osobe.
Istraživači su otkrili da je šest od sedam mračnih osobina ličnosti povezano sa tendencijom pronalaženja humora u nasilnim zabavnim medijskim sadržajima (izgleda da samo narcizam nije povezan). Takođe je primećen i efekat desenzibilizacije, pri čemu, što je neko više izložen nasilnim medijskim sadržajima, veća je verovatnoća da će u njemu naći humor i pokazati moralnu neangažovanost (odnosno, „isključiti“ svoj moralni kompas).
Drugim rečima, dok određeni tipovi ličnosti mogu biti privučeni nasilnim sadržajima više nego drugi, samo izlaganje tim sadržajima može imati desenzibilišući efekat na sve nas, što je veoma zabrinjavajuć podatak.
View this post on Instagram
Onima koji primećuju sklonost pronalaženja humora u nasilnim medijskim sadržajima kod sebe, ili kod bliskih osoba, psiholozi poručuju:
U ovom trenutku postoji vrlo malo istraživanja koja povezuju pronalaženje humora u nasilnim medijskim sadržajima, sa kasnijom agresijom i nasiljem u stvarnom svetu. Istraživanja za sada pokazuju da fascinacija oružjem i nasilnim incidentima, kao i velika i dugotrajna izloženost takvim sadržajima, predviđa pojavu aktova nasilja, ali to nije isto što i pronalaženje humora u nasilnim zabavnim sadržajima.
Roditelji dece od pete, pa sve do 21. godine, treba da budu zabrinuti ako ta deca smatraju da je nasilje koje vide u svim vrstama medija, uključujući i izveštaje o nasilju u stvarnom svetu, smešno i zabavno, a ne uznemirujuće. Ako je to slučaj, onda pod hitno treba promeniti porodične navike u korišćenju medija i poduhvatiti se učenja dece prosocijalnim porodičnim vrednostima (a ne asocijalnim). Zanimljivo je da je superherojsko nasilje, takođe, štetno za razvoj odgovarajućih društvenih vrednosti i osećanja blagostanja kod dece.
Međutim, video-igre sa prosocijalnim temama mogu vremenom dovesti do poboljšanja socijalizacije i emocionalnog razvoja i smanjiti verovatnoću asocijalnog ponašanja.
Istraživači upozoravaju da su navodno prosocijalne igre, naročito one u kojima heroj uništava neprijatelje (loše momke), zapravo štetne za igrače, a razlog je taj što te igre zapravo uče da je fizičko nasilje ispravan odgovor i prva stvar koju treba učiniti kada se suočite sa nesporazumima i sukobima u međuljudskim odnosima.
Istinski prosocijalne igre međutim, mogu naučiti decu da osmisle nenasilna rešenja za sukobe i time dovesti do poboljšanja međuljudskih odnosa (socijalizacije).
Naslovna fotografija: instagram.com/comely.way
Brankica Milošević
