Napadaju javno, a ne privatno
Javna prozivka, pred drugima, na društvenim mrežama, u krugu prijatelja i porodice, umesto iznošenja svojih primedbi nasamo, deluje kao vrhunski čin moći, na čemu su koncipirane mnoge TV emisije, dueli i sučeljavanja. Demonstracija hrabosti – evo ja ću da kažem, pred svima. Ali, to nije moć, to je strah. Osoba koja javno napada, plaši se da podeli sa drugom osobom šta je muči, plaši se da pokaže ranjivost i da se poveri. Ne može da se nosi sa idejom da će srušiti sliku o sebi i ne pada joj na pamet da ste vi tu sliku odavno prozreli. Plaši se odbijanja, osude, razočaranja koje će izazvati, odbacivanja. Napada, jer je ugrožena, da bi brutalnošću odbranila i zamaskirala sve ono krhko u sebi. Opasni ljudi beže od suočavanja sa sobom, njihov ego brani pristup njihovom JA. Prava hrabrost je pogledati drugog u oči i reći mu da greši. Ako bismo svi mogli da skupimo tu hrabrost, verovatno bismo mogli da izlečimo sve naše odnose.
Odbijaju preuzimanje odgovornosti
Prikriveno opasna osoba stalno odbija da preuzme odgovornost. Nalazi hiljadu načina i hiljadu opravdanja, kroz ulogu žrtve, ili ulogu sudije, ili nešto treće. Nikada oni nisu odgovorni, a stalno se bore sa osećanjem krivice, prebacujući ga na druge. Ako je nešto problem, neko drugi ga je stvorio, a ne oni.
Navode vas da posumnjate u svoj zdrav razum
Takozvani “gaslajting” je njihova igra – oni vas podrivaju, dok ne počnete da sumnjete u sebe i mislite da sa vama nešto nije u redu. Ubeđuju vas da se dogodilo nešto što nije i da se nije dogodilo nešto što jeste i toliko su ubedljivi, da stvarno počnete da verujete kako gubite kontakt sa realnošću i da sa vama nešto nije u redu. Gubite poverenje u sebe, dok ne rešite da prikupite dokaze i da ispitate ko je tu lud. Ali, ne gubite vreme i energiju na zapisivanje, uhođenje, snimanje (to će vas zaista poremetiti), nego se okrenite i trčite u suprotnom pravcu, koliko vas noge nose.
Naslovna fotografija: instagram.com/pastel.in
Brankica Milošević
