U kazanu ključanja od prevelike želje i potrebe da ljubav pružite, besomučni ljubavni status “ni makac” dovodi do osećanja potpune osujećenosti.
Faza 1:
– mrzite žene/muškarce
– vičete da vam niko ne treba
– nemate živaca za šaputanja tipa “kuco-maco”
Faza 2:
– polako shvatate da su stavke iz faze 1, samo dobra propagandna poruka na koju se ni sami niste primili
– ne skidate masku nezainetresovanog džeka/cice ali se potajno nadate da će vam se nešto, ipak, dogoditi
Faza 2.1:
– čekaš, čekaš, čekaš
– tešiš se, tešiš se, tešiš se
– teše te, teše te, teše te
Prazan hod
Faza 3:
– osećanja? Otupela
– …i kad bi se nešto desilo imate utisak da vas više ništa ne zanima
– od silne želje i potrebe ponovo mrzite suprotan pol
– izluđuju vas zaljubljena cmakanja na susednom sedištu autobusa
Krajnji rezultat: potpuna osujećenost.
Gledate se u ogledalu nagi i primećujete da ste debeli, iako vam se pod kožom nazire pankreas i sva rebra. Na primedbu prijatelja da niste srećni, zbunjeno odgovarate:
– Ko? Ja?! Ma čini vam se.
Šta se dalje dešava. Ovakvo vas stanje drži, tišti i odjednom BUM. Prašina se slegne i shvatite. Ljubav je tu.
Evo živog primera.
Zaputim se u papučama, pod oblake, pa pravac Egipat. Mislim, ako negde postoji tajanstvenost, onda je u užarenom pesku koji nanosi afrički vetar. I dok u drugom delu mozga mislim da me žešće radi ona druga faza znam da ću ostati praznih ruku. Bilo kako bilo, stignem ja u vrelu zemlju i u duhu Malog Princa naspem malo užarenog peska u staklenu epruvetu. Da me je neko tada pitao, zašto, slegao bih ramenima. Valjda mi je život postao čamotinja, pa sam poželeo da se igram nesavladivog Čaka Norisa (Chuck Norris) kroz vrata čarobnog ormara u Hronici Narnije (The Cronicles of Narnia), pa da mi se isto tako nešto ludo i nemoguće dogodi.
Tajna će ostati skrivena u pesku
Ko je vezivao crvene konce i kokošje noge – ja ne znam, ali se samo dobro sećam njenih crnih očiju, izraženih obrva koje su jasno pratile liniju prave faraonske kose. Ni sada ne mogu da poverujem šta se zapravo desilo. Znate ono kada sanjate o savršenoj, ali se nikada do kraja ne predate tom maštanju, jer znate da takva ne postoji. Onda vas u najgorem trenutku ustreli amorova strela, pa zaboravite kako se zovete. Pričao bih vam danima o njenim pokretima, mekim usnama i strašću koja je među nama buktala te noći, ali ne smem, jer je trajalo koliko i leptirov let. Sanjivih osam sati opijenosti nad njenim postojanjem. Mlada Egipćanka morala je nazad na posao, a mene je iz unutrašnjeg džepa bockala povratna karta do Beograda.
I ‘ajde sad, preživi još i ovako nešto na svoju muku. Sreo si ženu svog života, a možda je nikada više nećeš videti. Okej, obećala je da će doći za četiri meseca, ali… da li će?
Neplanirano, posle faze 3 može se desiti sledeće:
Faza 4:
– zaljubiš se, otkineš, ali u nekog ko je dve hiljade kilometara daleko
Super.
Hteo bi da je čekaš, ali šta ako se opečeš. Šta ako se ona/on ne vrate? Kako da sprečiš pustinski pesak da ti miriše noćima?
Jedna devojka je rekla da je ljubav najlepša kada se sluti i bila je u pravu. Malo strpljenja dok zatišje prođe i dobra priprema za sva ona skrivena osećanja za koja smo mislili da su presahla. Pa ako vas ne pogodi Egipat, neki Maroko sigurno hoće.
Ana Milošević apsolvent novinarstva igra glavnu 24časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
