Negde u vodama Meksika, kod Isla Mujeres, nalazi se 400 skulptura ljudi u prirodnoj veličini. Tamo su deca, stariji muškarci, trudnice, čak i psi! Ova podvodna izložba, nazvana “La Evolución Silenciosa” (“Tiha evolucija”), delo je Džejsona Tejlora (Jason deCaires Taylor), engleskog umetnika koji je sve svoje veštine i svu svoju inspiraciju uložio u stvaranje ovih fascinantnih skulptura, od kojih mnoge, iako su od cementa, pričaju svoje priče roniocima.
Tejlor je odrastao u Evropi i Aziji u multikulturalnom okruženju, sa ocem Englezom i majkom iz Gvajane (Južna Amerika). Veliki deo svog detinjstva proveo je u Maleziji, istražujući koralne grebene, gde se rodila njegova ljubav prema moru i podvodnom svetu. U tinejdžerskom dobu, Tejlor je postao fasciniran grafitima, kojima je uspevao da poveže umetnost i životnu sredinu, međutim, grafiti su ga odvojili od mora. Trebalo je pronaći način za povezivanje podvodnog sveta sa umetnošću, za stvaranje pod vodom; umetnost koja bi, nakon što bi joj on udahnuo život, mogla samostalno da diše pod vodom.
Diplomirao je 1998. godine u Londonu na London Institue of Arts, smer Skulptura i keramika. Iskustvo koje je stekao za vreme formalnog obrazovanja, ali i na raznim projektima nakon fakulteta, omogućilo mu je da osmisli svoj prvi podvodni projekat od mnogih koji su mu doneli svetsku popularnost.
U intervjuu za “Carribean Travel and Life Magazine”, Tejlor je objasnio šta ga inspiriše na stvaranje: “Interesuje me javna umetnost i interakcija živog sveta i umetničkih dela”. Njegove prve skulpture bile su izložene na kopnu, međutim, ono što mu je donelo svetsku slavu su izložbe skulptura koje je smestio u okeane.
Možda se pitate odakle je došla ideja za podvodne izložbe čovekolikih skulptura.
U intervjuu koji je dao za “Environmental Graffiti”, ovaj umetnik je objasnio kako i zašto koristi ljudske figure za stvaranje veštačkih koralnih grebena: “Pokušavam da pokažem kako interakcija čoveka i prirode može da bude i pozitivna i kako je moguće da živimo u simbiozi sa prirodom. Najzad, verujem da je krajnje vreme da počnemo da se bavimo problemima koji postoje u okeanima, a koristeći ljudsku figuru pokušavam da doprem do većeg broja ljudi.” I uspeva mu!
Muzeji u kojima Tejlor izlaže umnogome je uticao na to šta posmatrači zaista vide. Naime, voda pojačava 3D utisak, skulpture deluju bliže, ali i 25% veće! Ove skulpture žive pod vodom, koja na njih neprestano utiče i vremenom ih, prirodno, menja. Kombinacija posebne vrste cementa, peska i silikona koju koristi za izradu skulptura podstiče naseljavanje korala, tako da se svaka skulptura posle određenog vremena pretvara iz kamena u nestvarno lep veštački koralni greben.
U novembru 2010. godine, u Kankunu (Meksiko), otvoren je muzej MUSA (Museo Subaquactico de Arte), čiju stalnu postavku čini Tejlorov rad. Ovaj projekat podržan je od strane CONANP-a (Comisión Nacional de Áreas Naturales Protegidas), i upravo u ovom muzeju izložena je pomenuta “Tiha evolucija”, najveća podvodna izložba na svetu. Postavljena u novembru 2010, ona se sastoji iz tačno 403 skulpture ljudi u prirodnoj veličini. Skulpture su napravljene od cementa, a cela izložba zauzima više od 420 kvadrata. Iako izbliza deluje kao grupa nasumično postavljenih skulptura, iz ptičje perspektive može se videti da su postavljene tako da imaju oblik oka.
Ovom lokacijom Tejlor se nadao da će odvratiti posetioce od odlaska do pravih koralnih grebena, dajući im tako priliku da se obnove, preporode, bez svakodnevnih turista koji bi im to onemogućili. I to mu je uspelo! Muzej je postao neverovatno popularan, i čak je, prema “Forbes”-u, jedan od “najjedinstvenijih” mesta koje možete posetiti na svetu.
Photographs: © Jason deCaires Taylor
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
