Navikli smo da brinemo, da provodimo dane rasejani, da vrtimo isti film po sto puta, preispitujući neku neprijatnu situaciju i uopšte ne primećujemo koliko nam energije na to odlazi.
Ovo su najčešće slabe tačke, kroz koje gubimo ogromno mnogo psihičke energije, koju bismo mogli kreativno i konstruktivno da upotrebimo za druge stvari, koje nam unapređuju život i zbog kojih se osećamo bolje.
Osećanje krivice sa kojim nismo izašli na kraj
Postoje situacije iz prošlosti zbog kojih se stalno osećamo loše, osećamo krivicu i nemamo priliku da se izvinimo i tražimo oproštaj i onda kažnjavamo sebe, oživljavajući često taj osećaj krivice. Osećanje se javlja zato što nosi neku poruku – traži da bude shvaćeno i prihvaćeno. A krivica traži oproštaj i razrešenje. Najteže je oprostiti sebi, ali je neophodno savladati tu veštinu.
Stalne žalbe umesto akcije
Ponekad se žalimo samo da bismo sebi olakšali, da se malo ispraznimo. Ali ako se to često dešava, da samo ponavljamo svoju priču, bez ikakve akcije i pokušaja da nešto promenimo, da nešto učinimo, da napravimo drugačiji pristup, da prihvatimo stvari koje ne možemo da promenimo, tim žaljenjem samo obnavljamo osećaj uskraćenosti i bespomoćnosti. Dajemo energiju tom osećanju koje nas blokira, vrtimo se u krug, sami sebi onemogućavamo da se maknemo sa mesta na kome nam nije dobro.
