Snazi je potrebna tuđa slabost, da se ne bi bavila svojom. Snaga mora da se suoči sa svojim slabostima, da bi se oslobodila tog modela i da se ne bi pretvorila u tiranina (iz najbolje namere).
Zato se snažan partner suočava sa svojom slabošću u vezi sa slabijim partnerom, na najteži način. Kad im je loše i treba im pomoć i podrška, koju prirodno traže i očekuju od partnera, ona redovno izostaje i ostavlja ih zbunjene, povređene i izdane. Suočeni sa činjenicom da ne mogu da se oslone na partnera, iako je inače tako nežan i pun razumevanja, donosi im mnogo uvida odjednom. Slabiji partner je ljut kad jači podleže slabostima, jer on želi da uvek ima oslonac i smatra da su uloge podeljene i da je siguran – suočen sa slabošću jakog partnera, gubi tlo pod nogama i postaje sebičan i uplašen. Kad se jakom nešto dogodi, slabiji ne hita u pomoć, nego se zatvara u sebe i u očajanju se pita “šta ću sad ja?”
Snažna osoba shvata da je zatočenik slabosti svog partnera i da je njena snaga zaista na ispitu u trenucima kad joj treba svaka pomoć, a nema nikakve i često na taj način shvata da je snaga takođe i u priznavanju ranjivosti, u dopuštanju sebi da budu oboreni, izbačeni iz igre, “pregaženi” problemima i suprotstavljenim osećanjima. Tada su možda prvi put spremni da se stvarno pozabave sobom, da svoju snagu upotrebe za sopstveni oporavak i isceljenje, da brinu o sebi onako predano kao što su uvek brinuli o drugima. Naravno, drugi to doživljavaju kao izdaju i to je još jedno iskušenje i još jedan izvor značajnih uvida za snažnu osobu – tog momenta ona mora da pusti slabe da se snalaze sami i uskrati im redovne porcije svoje energije i životne snage kojom se slabi hrane. Što je naravno, veoma dobro za slabe, jer će oni jedino oslanjajući se sami na sebe i suočavajući se sa sopstvenim ograničenjima i potrebom da pomeraju granice, dostići nešto od onog potencijala koji je snažna osoba odmah videla u njima.
Putevi transformacije slabosti u snagu i osvešćenja slabosti u snazi (i shvatanja ranjivosti i slabosti kao izvora snage i sigurnosti) krče se kroz bol, usamljenost, nemoć, kroz strah, odbacivanje i nerazumevanje, a ta avantura donosi iskustvo celovitosti i duševno smirenje.
Izvor fotografija: instagram.com/lesparisiennesdumonde
Aleksina Đorđević
