Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Slatka istorija čokolade

Slatka istorija čokolade

“Samo još jedna kockica, ili dve…” Rečenica kojom najčešće pokušavamo da se odupremo želji za čokoladom kada, kao posluženje, stoji pred nama. A i kako odoleti ovom ukusu, ovoj predivnoj poslastici, koja je (kako kaže meksička legenda) bila piće bogova u raju.

SLIKA 1.jpg Slatka istorija čokolade

Kako odoleti?

Istorija čokolade počinje u Severnoj Americi, a dokaz o kakao piću datira iz 1900. godine p.n.e. Reč čokolada potiče iz astečkog jezika, od reči czoko-latl, što u prevodu znači kakaovo piće. Čokolada se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i brojnih drugih dodataka, ali najvažniji je kakao. Kakao potiče iz tropskih nizija Južne Amerike, a poslednja tri milenijuma intenzivno se gaji u Centralnoj Americi i Meksiku. Još su mezoameričke civilizacije otkrile njegovu lepotu i spremale čokoladna pića – xocolatl. Već po ukusu, ovom piću dodavali su vanilu ili čili papričice.

Kakao i čokolada bili su veoma skup i luksuzan proizvod u Sjedinjenim Američkim Državama u doba pre dolaska Evropljana. Godine 1606. italijanski trgovac Antonio Karleti (Antonio Carletti), tajno prenosi seme kakaoa u Evropu i od tada nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta (Sachertorte). Godine 1830. čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

SLIKA 2.jpg Slatka istorija čokolade

Komadić raja

Za čokoladu je vrlo važan proces obrade: biraju se najbolja zrna i njihove mešavine. S obzirom na to da seme kakaoa ima gorak ukus, neophodno je izvršiti fermentaciju kako bi se dobila određena aroma i boja. Posle toga, zrna se ljušte, suše, peku, drobe, seju kroz sito i ređaju po veličini. Gusta kakao masa dobija se kada se zrna samelju, a zatim od nje nastaju kakao maslac i kakao prah. Posle ovog dugotrajnog procesa, pravi se željena vrsta čokolade, u raznovrsnim oblicima.

Bela, crna, topljena ili mlečna – osećaj zadovoljstva preplaviće vas kada okusite bilo koju od njih. Crna čokolada važi za najkvalitetniju i najzdraviju. Čokoladu je poželjno čuvati na suvom i hladnom mestu, najbolje bi bilo u zatvorenoj posudi, jer ukoliko je temperatura viša, zbog topljenja će promeniti izgled. Ne brinite, ukus će ostati isti.

SLIKA 3.jpg Slatka istorija čokolade

Topla čokolada dobra i za zimske i za letnje dane

Ono što je bitno jeste da je čokolada vrlo dobra za zdravlje: za zdravije srce, bolji krvni pritisak, snagu mišića, lepši izgled kože, a veruje se i da je dobar i moćan afrodizijak. Čokolada je izvor minerala: magnezijuma, gvožđa, kalijuma… Međutim, neophodno je biti pažljiv, jer je vrlo kalorična i sadrži visok procenat masti i šećera.

Naučno je dokazano da se konzumiranjem slatkiša čovek oseća veselije, oslobađa se napetosti, lišava se neraspoloženja. Ne uskraćujte sebi ovu lepotu, probudite čula, grickajte čokoladu, uživajte u svakom zalogaju. Budite hedonisti.


Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.

Editors choice