Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

Ovako to rade influenserke: Ovu beauty rutinu za negu kože lica moraš i ti da probaš!

Otkrivamo: Najinstagramičniji restoran u Beogradu

Koji PINK koktel treba da postane tvoje zaštitno piće? Reši KVIZ i saznaj!

Zašto vitamin C u službi lepe i negovane kože nikada neće izaći iz mode?

Laki načini da “one dane” učiniš manje stresnim i napornim

Radiš kao freelancer? Pronašli smo mesto koje će postati tvoja nova omiljena dnevna “kancelarija”!

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

“Samo još jedna kockica, ili dve…” Rečenica kojom najčešće pokušavamo da se odupremo želji za čokoladom kada, kao posluženje, stoji pred nama. A i kako odoleti ovom ukusu, ovoj predivnoj poslastici, koja je (kako kaže meksička legenda) bila piće bogova u raju.

SLIKA 1.jpg Slatka istorija čokolade

Kako odoleti?

Istorija čokolade počinje u Severnoj Americi, a dokaz o kakao piću datira iz 1900. godine p.n.e. Reč čokolada potiče iz astečkog jezika, od reči czoko-latl, što u prevodu znači kakaovo piće. Čokolada se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i brojnih drugih dodataka, ali najvažniji je kakao. Kakao potiče iz tropskih nizija Južne Amerike, a poslednja tri milenijuma intenzivno se gaji u Centralnoj Americi i Meksiku. Još su mezoameričke civilizacije otkrile njegovu lepotu i spremale čokoladna pića – xocolatl. Već po ukusu, ovom piću dodavali su vanilu ili čili papričice.

Kakao i čokolada bili su veoma skup i luksuzan proizvod u Sjedinjenim Američkim Državama u doba pre dolaska Evropljana. Godine 1606. italijanski trgovac Antonio Karleti (Antonio Carletti), tajno prenosi seme kakaoa u Evropu i od tada nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta (Sachertorte). Godine 1830. čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

SLIKA 2.jpg Slatka istorija čokolade

Komadić raja

Za čokoladu je vrlo važan proces obrade: biraju se najbolja zrna i njihove mešavine. S obzirom na to da seme kakaoa ima gorak ukus, neophodno je izvršiti fermentaciju kako bi se dobila određena aroma i boja. Posle toga, zrna se ljušte, suše, peku, drobe, seju kroz sito i ređaju po veličini. Gusta kakao masa dobija se kada se zrna samelju, a zatim od nje nastaju kakao maslac i kakao prah. Posle ovog dugotrajnog procesa, pravi se željena vrsta čokolade, u raznovrsnim oblicima.

Bela, crna, topljena ili mlečna – osećaj zadovoljstva preplaviće vas kada okusite bilo koju od njih. Crna čokolada važi za najkvalitetniju i najzdraviju. Čokoladu je poželjno čuvati na suvom i hladnom mestu, najbolje bi bilo u zatvorenoj posudi, jer ukoliko je temperatura viša, zbog topljenja će promeniti izgled. Ne brinite, ukus će ostati isti.

SLIKA 3.jpg Slatka istorija čokolade

Topla čokolada dobra i za zimske i za letnje dane

Ono što je bitno jeste da je čokolada vrlo dobra za zdravlje: za zdravije srce, bolji krvni pritisak, snagu mišića, lepši izgled kože, a veruje se i da je dobar i moćan afrodizijak. Čokolada je izvor minerala: magnezijuma, gvožđa, kalijuma… Međutim, neophodno je biti pažljiv, jer je vrlo kalorična i sadrži visok procenat masti i šećera.

Naučno je dokazano da se konzumiranjem slatkiša čovek oseća veselije, oslobađa se napetosti, lišava se neraspoloženja. Ne uskraćujte sebi ovu lepotu, probudite čula, grickajte čokoladu, uživajte u svakom zalogaju. Budite hedonisti.


Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.

Editors choice