Prethodni tekst iz serijala “Slava sa dva lica” pročitajte ovde.
Čudo od deteta, Monika Seleš, za lopticom je počela da trčkara već u sedmoj godini. Trenirala je svakog dana sa ocem. Plišane medvediće i lutke zamenila je reketom koji joj je postao omiljena igračka i najbolji drug. Prva mreža preko koje je mala Monika prebacivala lopticu, bio je lastiš koji je njen otac Karolj razvlačio između dva automobila pred kućom. Zvezda tenisa je rođena, uprkos lošim uslovima u kojima je trenirala i prolivala kapljice znoja željna pobede. Do trinaeste godine osvojila je sve domaće turnire, a onda je sa porodicom krenula u beli svet. Apsolutni prvak i kraljica belog sporta postala je sa svega šesnaest godina.
Često su je zapitkivali da li je Mađarica ili Jugoslovenka, na šta bi ona uvek odvraćala da je građanin sveta. Genijalnom igrom izluđivala je protivnice, naročito samouverenu i oholu Štefi Graf (Steffi Graf). Samo na jednom turniru zaradila je više novca nego što mnogi zarade za ceo život. Za nju je teren bio ring u kojem se borila do poslednje kapi znoja. Kada je igrala, ulice bi opustele, jer malo ko nije gledao mečeve obojene nijansama njene upornosti i izdržljivosti. Uvek je igrala da bi pobedila. Svojom sportskom sabljom – reketom – izvojevala je pobede.
Međutim, njena borba prekinuta je onog dana kada se u njen leđni mišić zarilo sečivo oštrog noža. Taj nož, koji je zauvek promenio njen život, stigao je od strane ostrašćenog navijača i zemljaka njene rivalke. Taj udarac je promenio njen život. Mala Monika se od tog poraza nikada nije oporavila. Tog dana – ona je vrisnula, a svet zanemeo. Reket joj je tada ispao iz ruke.
Nakon što je izgubila oca, teniski tereni su konačno izgubili nju. Monika je uvek igrala da bi pobedila. U igri zvanoj život porazio ju je splet nesrećnih okolnosti. Pitanje koje se postavlja jeste: kakav bi svet tenisa bio danas, da je taj veliki poraz uspeo da je zaobiđe?
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.