Kako prvi žuti listić dotakne hladno jesenje tle, Srbinu zaigra osmeh na licu. Uskoro će da omasti brk! Kreće sezona velikih mrsnih slava! Nažalost poneki ludak i dalje sredom i petkom pravi posne slave, ali u tom slučaju treba otići drugi dan, jer obično tada domaćin dokupi roštilj za gladne goste.
Slava nije slava bez prasenceta...
Proslavljanje sveca ili krsna slava jeste običaj okupljanja prijatelja i rodbine oko ovala sa pečenjem, a u srpskoj tradiciji postoji već vekovima. Jedni tvrde da je to pagansko nasleđe, a drugi da smo običaj usvojili sa hrišćanskom verom u 9. veku. Neki kažu da je “slavarenje” uveo Sveti Sava, a postoji i podatak da je proslavljanje slave uveo mitropolit Mihailo, krajem devetnaestog veka.
Bilo kako bilo, slavi se svake godine, a uz nemaštinu i jačanje globalne krize, proslavljanje krsne slave, kao i mamina košulja, postaje vintage i vraća se u modu!
Zato obucite maminu košulju i zaputite se na slavu – ne da biste se najeli i napili za džabe – već zato što niste videli baba Zorku od prošle godine i baš vam nedostaje!
Za početak valja "malo" meziti uz rakijicu...
Osnovna pravila za pripremu dobre slave: sveća, žito (za neke svece ne treba ni žito), kolač i vino.
Domaćin mora da porani i ode do crkve na liturgiju, a kad se vrati iseče pečenje i nabavi piće, rasklopi stolove i pozajmi dodatne stolice ili klupe od komšije.
Domaćica mora da napravi nekoliko slanih torti i rolata za meze, nasecka pršute, kačkavalje i kulene, napravi cvet od paradajza i jaje punjeno ruskom salatom stavi u sredinu ovala. Dok se kuva supa sa sedam vrsta povrća, domaćim rezancima i pomešanim mesom juneta i pileta, domaćica zavija sarmu, ređa je u šerpu i dodaje malo slaninice i bibera u zrnu, a onda prelazi na kolače. Bajadere i rafaelo su obavezni, pokoji čupavac, padobranac i štanglice. Obavezna je i bar jedna torta za one koji ne vole sitne kolače.
Kad sve to završi, može da se opusti uz glancanje escajga i kristalnih čaša, pegalanje belih solnjaka i štirkanja miljea koji ide na poslužavnik za služenje žita. Pre toga je, naravno, sredila celu kuću, oprala zavese i prozore, opajala prašinu i izribala tepihe.
Sitni kolači za kraj...
Gostu je najteže – mora da kupi što jeftinije vino i sto grama kafe, pa na sve to još i papirnu kesu u koju će to da spakuje. Posao je malo lakši ako u šteku ima poklone koji su njemu doneti na slavu prošle godine. Ista flaša vina od dvesta dinara tako može da kruži godinama u okviru jedne porodice. Uostalom probajte – označite flašu koju nosite na poklon, obradovaćete se kad je neke naredne godine dobijete i to ne od čoveka kome ste je vi poklonili!
Kada obavi težak posao izbora pokolona, gostu preostaje samo da otpusti kaiš i uživa u hrani, piću, narodnoj muzici sa tranzistora na polici, jurcanju sitne dece ispod stola i mljackanju deda-ujke dok glođe rebarca. Kada mala Milica počne da peva “Ječam žela” u babinom krilu, vreme je da se krene kući!
Pre odlaska, valja se uljudno pozdraviti sa svima, jer se do sledeće godine verovatno nećete sresti . A možda i deda-ujka do sledeće slave ode na neko bolje mesto, a mala Milica se uda za stranca koji ne slavi slavu na koju biste morali da dođete.
Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog u maloj bez mleka. Smeje se kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dajte joj da priča.
