Eh, promašismo Dan orgazma. I šta ćemo sad? Da čekamo sledeću godinu? Potražih pomoć od Gugla, ali ništa mi nije jasnije. Negde kažu da je 31. jul Dan orgazma, negde videh da je to bio 8. avgust, a nađoh i 22. decembar.
Te Dan orgazma, te nacionalni Dan orgazma, te svetski Dan orgazma, te Dan ženskog orgazma… Nije mi jasnije, ali mi je mnogo lakše. Ako smo promašili ovaj aktuelni, eto sledećeg već za neki dan. Po starom kalendaru, po katoličkom, pa po pravoslavnom, a o Majama i Astecima da i ne govorim. Osim toga, orgazam je toliko obimna i važna tema, da svaki segment može da ima svoj dan. A možda i ima. Ako nema, predlažem da po hitnom postupku izmislimo Dan produženog orgazma, Dan klitoralnog, Dan vaginalnog, Dan G tačke. Pa Dan odloženog, simultanog i ponovljenog orgazma. I Dan dva puta bez vađenja, za gospodu. Pa onda po sredstvima postizanja orgazma – Dan rukobluda generalno, a pojedinačno Dan drkanja, Dan spretnih prstiju, Dan vibratora, Dan jezika i uuuh, ima toga još. A ako u brzini ponavljanja dan ovoga, dan onoga, ispadne dar – e to nije lapsus, to je istina. Dar orgazma.
Nego, kakve bismo običaje mogli da uvedemo? Pošto mi ovde volimo običaje. Svetkovine. Ono sa popovima i kađenjem i pojanjem, a posle krkamo prasetinu i pijemo rakiju. Stvarno, kako bi se naši običaji snašli, ako nešto ne može da se okadi i da se zakolje?
Mislim, smislite čik jelovnik za sve te Dane orgazma.
Ono kao, afodizijačka kuhinja, umesto pečenja, sofisticirani kokteli umesto rakije i te fore. Pa zdravica! Ijao!
