Polako. Kako sami sebe najviše volimo, nekako mi potpuno logično dođe da ćemo najviše da volimo i nekog sebi sličnog. Imamo ista interesovanja, volimo iste stvari, volimo da vreme provodimo ovako ili onako, skoro u svemu se slažemo, ma idila jedna. Idila ili dosada? Na početku odnosa sa svojom sveže pronađenom polovinom duše, oduševljavaćete se kako ste našli nekoga ko vas u potpunosti razume, a da to čak i ne morate da izgovorite. Divota. Ali onda sve splasne, pa onda tu i tamo prozborite po koju, pa se onda i ućutite, i onda… I onda se umorite od sebe samog. Pa toliko ste skoro, pa kao jaje jajetu, šta još o sebi ne znate, a mogli bi da saznate?! Okolina čak počinje da vam priča i da ličite. Vama treba brat blizanac, pošto za blizance važi da imaju posebnu vezu, nama nedokučivu, ili partner? Ukratko i suštinski, o prednostima i manama sličnosti.
Ona je svima privlačna… Da li je tako?
E, sada na red dolaze oni toliko različiti, da se nikako i ni po čemu ne bi mogli zamisliti u jednoj iole funkcionalnoj zajednici. Na početku fatalna, gotovo ludačka privlačnost, hemija, magneti. Puca na sve strane, varnice, ma opšte ludilo! Mislim da ima nečeg u ovome. Adrenalin radi, ako ništa drugo. Različiti temperamenti, različite prirode, ćudi, stilovi života, mišljenja… Dok razmišljam o svemu ovome, različitosti mi se čine kao zaista odlični spojevi. Mogu odlično da dopunjuju jedno drugo, da koriguju mane, istaknu vrline onog drugog u prvi plan. Na primer, jedna brza i nervozna osoba pored jedne smirene i staložene može umiriti svoju prirodu. Ili neko ko je zatvoren može pored pričljive i radoznale, a pored toga i iskrene osobe, malo više da se otvori, oslobodi. Zvuči sjajno. Samo, veoma je teško uskladiti i uklopiti sve kockice. Nestrpljiv neće razumeti strpljivog, otvoren zatvorenog. Još je teže uskladiti različite stilove života, pogotovo sfere interesovanja. Uvek će dolaziti do konflikta. Gotovo uvek. Ali ipak mi nekako vaga preteže na ovakve kombinacije. Spojiti nespojivo je teško, ali mi se čini, onako potpuno laički, da su ti odnosi daleko stabilniji, u pozitivnom smislu uzbudljiviji i vredni pokušaja!
Eto, tačka, da skratim priču! Istina je samo balans i istina smo mi sami. Dok ne znamo sebe, ali zaista da sami sebe poznajemo, nećemo ni znati šta nam prija. Možemo samo da se tešimo, dosađujemo ili otkidamo.
Izvori fotografija: weheartit.com, vk.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
