Rene Magrit (Rene Magritte) je belgijski slikar, rođen 1898. u Lesinju. Osim činjenice da je sa 12 godina krenuo na časove crtanja, a sa 15 upoznao svoju buduću suprugu Žoržet Berger (Georgette Berger), o njegovom detinjstvu se malo zna. Iz tog perioda njegovog života potekla je legenda o smrti njegove majke. Nakon što je više puta pokušala da izvrši samoubistvo, 1912. godine to joj je pošlo za rukom – danima se nije znalo gde je, dok obližnja reka nije izbacila telo nekoliko kilometara nizvodno od mesta u kome su živeli. Legenda kaže da je mali Rene bio prisutan kada su telo njegove majke izvukli iz reke. Kada je pronađena, haljina joj je prekrivala lice. Motiv ljudi kojima tkanina prekriva lice veoma je prisutan na njegovim slikama. Ova legenda je poslužila kao objašnjenje za taj motiv, iako je priča kasnije opovrgnuta. Činjenica je, međutim, da su među njegovim prvim slikama pejzaži koji prikazuju reku Sombr, u kojoj mu se majka udavila.
The Lovers
Rene je živeo sasvim običnim životom pripadnika buržoazijske klase. Bio je u braku punih 45 godina, bez ijednog skandala. U teškim posleratnim vremenima falsifikovao je Pikasove i Brakove slike, a kasnije tu delatnost proširio i na štampanje lažnih novčanica. U svojim jednostavnim odelima i svedenim šeširima, nije pokazivao znake ekscentričnosti, tipične za umetnike. Međutim, ukoliko želite da vidite pravi primer umetničke perverzije, pogledajte samo njegova dela. Bio je poznavalac frojdovskih zadovoljstava, barem na platnu. Neka njegova dela nose erotski naboj i oni koji od njega očekuju samo slike lula, mogli bi biti zapanjeni. Na Minotaur izložbi u Briselu, krajem tridesetih godina, njegova slika “The Rape” bila je prekrivena zavesom, kako ne bi izazvala skandal. Slika predstavlja žensko lice sa grudima, pupkom i stidnim dlačicama umesto elemenata lica. Ipak, to nije sve čime se on bavi na svojim slikama. Njegovi motivi su najčešće predmeti obični koliko i on sam – lule, muškarci sa šeširima i slično. Dovodeći te predmete u neočekivane situacije i postavljajući ih u neobičan međusobni položaj, on stvara misteriju na svojim slikama. Poziva vas da na svoj način protumačite šta je hteo da kaže i postavlja izazov realnosti.
Ceci n'est pas une pipe
Stilski, Magrit je počeo kao impresionista. Proveo je dve godine na Akademiji lepih umetnosti u Briselu, sa koje odlazi jer to okruženje nije smatrao inspirativnim. Nakon što je napustio Akademiju, kreće se u pravcu modernizma i futurizma, kasnije i kubizma. Kako je sam kasnije priznao, slika “The Lost Jockey” (1926) bila je kritična prekretnica na njegovom razvojnom putu. Bio je to početak Magritovog perioda nadrealizma. Često je kombinovao slike i reči, kako bi postigao vizuelni utisak koji će poljuljati ljudsku percepciju. Primer takvog njegovog dela je slika lule na sa natpisom “Ovo nije lula”.
Golconda
Tridesetih godina Reneove slike se izlažu na pojedinačnim i grupnim izložbama u Njujorku, Londonu i Parizu, a on tada stiče internacionalno priznanje. Sa početkom Drugog svetskog rata on dospeva u krizu, ne samo zbog okupacije Belgije i loše finansijske situacije, već i zbog ličnog nezadovoljstva sopstvenim slikama. Zato odlučuje da na svojim delima prikaže lepšu stranu života, menja ikonografiju i počinje da slika ptice od lišća.
The Son of Man
Pred kraj Drugog svetskog rata, postaje opčinjen Renoarovim senzualnim bojama i njegov rad prolazi kroz transformaciju. Zbog jarkih i toplih boja koje preovladavaju na slikama, on ovaj period naziva “Osunčanim”. Međutim, Aleksander Jolas (Alexander Iolas), trgovac umetničkim delima koji je Magritove slike prodavao u SAD, nagovara ga da zaboravi na Renoara i vrati se motivima koje publika voli, kao što je slika “Treasure Island”. Da bi obezbedio egzistenciju, Magrit stvara još nekoliko sličnih slika.
The Dangerous Liaison
Početak pedesetih godina doneo je definitivnu potvrdu i internacionalno priznanje Magritovog rada. Jedno delo posebno donosi interesovanje za njegov rad, a to je njegova slika “Golconda”, na kojoj genijalno kombinuje svoje već poznate motive – vedro nebo, muškarca sa okruglim šeširom i fasade. Figura muškarca sa okruglim šeširom, prisutna od 1927. godine, postaje njegov simbol. Ova figura se često pojavljuje u njegovom kasnom periodu od 1958. do 1965. godine, a sam Magrit ovaj period naziva svojim napokon pronađenim detetom. Kada se sabere njegov celokupni rad, stiče se utisak da je stalno evoluirao, a suštinski ostajao sti.
Svidele vam se njegove slike ili ne, jedno je sigurno – one ostavljaju snažan utisak. Ovaj običan čovek, koga je pored slikarskog talenta krasio i zdrav humor neuobičajen za umetnike, uvući će vas u svoj svet i učiniti da posumnjate u realnost.
Aleksandra Skorupan je ekonomista na papiru a u duši umetnik. Najlakše se izražava kroz fotografiju i pisanu reč, i veruje da imaju podjednaku moć. U slobodno vreme vodi modni blog Microcosmos.
