“Mislim da je moj superheroj kao većina ljudi – ni bolji, ni gori. Samo mora da obavlja taj posao, da bude taj veliki junak koji spasava svet. U toj priči postoji velika drama. Trebalo je da ispuni svačija očekivanja, što je prilično stresno i mislim da se mnogi pronalaze u toj situaciji. Beleženje životnih momenata “savršenih ljudi” prilično je dosadno i bez izazova. Ja volim ljudske mane i slabosti. Moram to da vidim u nekom liku, da bih mogao da mu verujem, da brinem za njega i da me on zanima. Postoji i posebna drama u stavljanju ovog heroja u obične životne situacije“, kaže Andreas. To je superheroj koji nam je blizak i stvaran, za razliku od svih onih sa filma. Koji izaziva simpatije, koga razumemo i – koga pronalazimo u sebi. Nije li svako od nas u svakodnevnom životu ponekad superheroj?
