“ Jao kako je moj Marko divan, volimo se, tako nam je lepo u vezi, evo, čak smo pre neki dan pričali o tome da živimo zajedno i proširimo porodicu! Zar to nije b-oh-žanstveno?!’’
“Mhm…’’
“Hej, pa zašto si ti tako smorena?! Naći ćeš i ti svoju srodnu dušu, ne brini! Desiće se to kad se najmanje budeš nadala! Evo, moj Marko i ja smo…’’
“Ama, začepi više, savršeno mi je dobro što nemam dečka da ne moram smaram ljude okolo da li smo moj dečko i ja prdnuli, trepnuli ili šta god!’’
“Oh, jadnice, pa tebi je baš teško…’’
“Grrr!!!’’
Da… Biti slobodan, a pritom u društvu gde svako ima svoju ‘srodnu dušu’, pomalo je problematično. Svi su srećni i zaljubljeni i non-stop pričaju o toj svojoj sreći i zaljubljenosti osim vas. Ali, to ne mora da znači da vi ne želite da baš tako bude. Kako da nije, svi su oni rođeni sa burmom na prstu! Šta ako ste se vi umorili od veza ili jednostavno želite da se posvetite sebi? Priznajem, malo je teže to objasniti ljudima koji vas smatraju jednim, bednim i grdnim, samo zato što nemate sa kim da razmenjujete zaljubljene poglede. Pih! Nažalost, još je gore što ste starije. Tada već počinje i da vam ‘otkucava’ sat.
