Najteže je slušati bliske osobe, jer se oslanjamo na to da ih poznajemo, znamo šta će reći i kako će reagovati, uzimamo ih zdravo za gotovo. Takođe, razlike u konceptima razmišljanja predstavljaju problem u muško-ženskoj komunikaciji, pa je slušanje uglavnom svedeno na tumačenje – mi mislimo da čujemo ono što nam muškarac govori, ali ne razumemo suštinu poruke. A možda poruke i nema, nego treba da shvatimo doslovno ono što je rečeno. U tom smislu, vrste slušanja se mogu podeliti na nekoliko kategorija.
Neslušanje – Hvatamo samo poneku reč i ne ulažemo pažnju, prekidamo sagovornika i zapravo nas ne zanima šta neko ima da kaže.
Granično slušanje – ulažemo malo više pažnje, ali ne pratimo ceo koncept izlaganja, nego hvatamo činjenice. Tako lako možemo upasti u nesporazum, jer verujemo da smo čuli i shvatili, iako zapravo nismo.
Slušanje i procenjivanje – slušamo i istovremeno analiziramo rečeno, formirajući svoje mišljenje i pripremajući ono što ćemo reći. Pratimo logiku izlaganja, a ne dinamiku i ne primećujemo neverbalne poruke lica i tela, koje umnogome omogućavaju bolje razumevanje onoga što je rečeno. Kada slušamo na ovaj način uvereni smo da smo sve odlično razumeli, ali druga strana najčešće ima osećaj da je potpuno neshvaćena.
Aktivno slušanje – zaista pažljivo i svesno slušanje. Aktivni slušaoci prate ceo koncept izlaganja, posmatraju sagovornika i primaju neverbalne poruke, udružujući ih sa onim što je rečeno. Aktivni slušaoci prekidaju sagovornika samo kako bi ustanovili da li su dobro razumeli – parafrizaru ono što su čuli, ili postavljaju pitanja, kako bi bolje shvatili – a sagovornik je tada siguran da ga osoba pažljivo sluša i da je potpuno uključena u razgovor.
Da biste razvili svesno, aktivno slušanje, pokušajte da u razgovoru reagujete na ono što je rečeno, a ne na sagovornika (jer možda osoba koja vam nije prijatna saopštava nešto što je za vas pozitivno), držite se opušteno prilikom razgovora, ne prekrštajte ruke i noge (odbrambeni položaj), nagnite se malo napred, da biste telesno izrazili budnu pažnju, povremeno gledajte sagovornika u oči, uhvatite osećanja kojima je obojeno ono što sagovornik izlaže, postavljajte pitanja i povremeno ponovite ono što ste čuli i shvatili, da biste dobili potvrdu, ili korekciju.
Sledite svesno ova uputstva u svakom razgovoru i svakodnevnom praksom ćete poboljašti svoju senzitivnost i svesnost i umeće slušanja. A kada sagovornik oseća da je pažljivo praćen i ispravno shvaćen, obično velikodušno uzvraća na isti način.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
